U poslovnom svetu standard u elektronskoj komunikaciji postaje razmena podataka, dokumenata, mejlova koji su potpisani digitalnim sertifikatom (kvalifikovanim elektronskim potpisom).
Crna Gora ne zaostaje puno, pa već imaju široku upotrebu elektronskog potpisa u zdravstvu, obrazovanju, poreskoj politici, javnim nabavkama i slično.
Kako je regulisano dobijanje elektronskog potpisa i za šta se može koristiti objasnila je generalna direktorka Direktorata za elektronsku upravu i informatičku bezbednost Grne Gore Milica Janković.
"Dobijanje elektronskog potpisa je regulisano Zakonom o elektronskom potpisu, koji je u poslednjih 12 godina usklađivan sa pravnom legislativom Evropske unije, a od maja ove godine je na snazi Zakon o elektronskoj identifikaciji i elektronskom potpisu koji je usklađen sa EIDAS uredbom o elektronskoj identifikaciji i uslugama poverenja u elektronske transakcije na unutrašnjem tržištu. Elektronski potpis kao skup podataka u elektronskom obliku, koji je logički povezan sa elektronskim dokumentom, služi za potpis, elektronsku identifikaciju potpisnika i proveru verodostojnosti potpisanog elektronskog dokumenta", kazala je Janković.
Kako je dodala, na formiranje cene digitalnog sertifikata, svakako, utiče konkurentnost u oblasti izdavanja sertifikata.
"Ministarstvo preporučuje da se cena usluga sertifikovanja prilagodi kako bi se podstakla masovnija upotreba elektronskog potpisa. Trenutno u Crnoj Gori postoje dva sertifikaciona tela - GOV.CA za potrebe izdavanja sertifikata organima državne uprave i Pošta CA koja izdaje digitalne sertifikate za građane i privredu, po ceni od 110 evra. Oba tela izdaju sertifikate sa rokom važenja tri godine. Postoji interesovanje da se davanjem usluga sertifikovanja za elektronske transakcije, osim Pošte, bave i ostali subjekti, koji ispune zakonske uslove", istakla je Janković.
Kurir.rs/ Rrcg.me
Foto: Profimedia