Naučnici su otkrili krpelja u komadu ćilibara za kog se veruje da sadrži krv dinosaurusa,
Neverovatno otkriće podseća na "Park iz doba Jure", kultni film Stivena Spilberga iz 1993., o dinosaurusima koje ožive pošto njihovu DNK izvade iz krvi koju su u sebi imali komarci zarobljeni u ćilibaru. U ovom slučaju se doduše ne radi o komarcu, već o krpeljima ‘drakulama’ (Deinocroton draculi), sada izumrloj vrsti krpelja čija su tri primerka pronađena u dva drevna komada burmanskog ćilibara, piše Miror. Jedan od njih se još uvek čvrsto drži za pero dinosaurusa.
Naučnici koji su došli do ovog otkrića naglašavaju da su do sada svi pokušaji odstranjivanja DNK iz tako drevnih primeraka završili neuspehom zbog pogoršanja kvaliteta molekule s vremenom, ali ima nade da bi krpelji, od kojih je jedan toliko pun krvi da se naduo do osam puta većih dimenzija, mogli da dovedu do stvaranja živih dinosaura.
Pero ukazuje da je reč o dinosaurusu
“Fosilni zapisi nam govore da je perje poput onog koje smo proučavali u to vreme već bilo prisutno na brojnim teropodnim (dvonožnim) dinosaurusima, grupi koja je uključivala vrste koje trče po tlu ali bez sposobnosti letenja, kao i pticolike dinosaure koji su bili sposobni da lete”, rekao je dr Rikardo Perez-de-la-Fuente, član međunarodnog tima sa Oksfordskog univerziteta.
“Tako da, iako ne možemo biti sigurni s kojom se konkretnom vrstom dinosaurusa ovaj krpelj hranio, činjenica da je ćilibar iz sredine razdoblja Krede potvrđuje da pero sigurno ne potiče od moderne ptice, jer su se one pojavile znatno kasnije u evoluciji teropoda, ako je za verovati današnjim fosilnim i molekularnim dokazima”, ističe on.
Pronađene i larve insekata
Drevni krpelji izgledom se ne razlikuju previše od sadašnjih, koji su osmonogi arahnidi u rodu s paucima. Još nije sa sigurnošću identifikovana životinja domaćin čijom su se krvlju krpelji hranili, ali indirektni dokazi upućuju da bi se moglo raditi o dinosaurusu. Na dva druga krpelja ponađeni su tragovi larvi krpelja koji se hrane komadićima perja, kože i dlaka ptica i sisara. Pošto u ovim primercima nisu pronađeni tragovi dlaka sisara, pretpostavka je da su se krpelji D. draculi hranili pernatim dinosaurusom.
Ćilibar, koji se često koristi u pravljenju nakita, je fosilizovana smola iz drveta, a najstarija datirana na pre više od 300 miliona godina.
Kurir.rs/Net.hr
Foto: Twitter Printscreen