ISTORIJA Srbije i celog Balkana izgledala bi drugačije da je posle kralja Petra krunu poneo Đorđe Karađorđević, njegov prvorođeni sin. Ali na presto je ustoličen Aleksandar. I političari i sudbina bili su protiv princa koji je nosio ime svog pradede Karađorđa...
Zaverenici su u svoj plan uputili i Aleksandra Karađorđevića kako bi ga docnije, kad dođe na presto, držali u šaci.
Iako je 1903. na presto zaseo kralj Petar Karađorđević, stvarnu vlast u Srbiji imali su oficiri koji su izveli Majski prevrat i ubili kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu.
Oni nisu bili zadovoljni ni novom dinastijom: kralj je već bio u godinama, umoran od višedecenijskog emigrantskog života i čekanja na krunu, a prestolonaslednik Đorđe osion i divalj. Umesto da im, kako su očekivali, pokaže zahvalnost, on je oficirima-zaverenicima drsko poručio „da ih se ne boji, i da će im, samo ako se usude da ga i ‚darnu‘, vlastitim rukama slomiti vratove“.
Pobuna oficira
Čarke među njima izbijale su stalno, a jedna od burnijih svađa buknula je kad je kralj Petar naredio komandantu Beograda da se iseli iz službenog stana kako bi se tu smestio prestolonaslednik. Oficiri su se usprotivili takvom rešenju, a njihova rešenost da ne popuste bila je toliko jaka da je Petar na kraju odustao i Đorđu kupio kuću u Krunskoj ulici.
Prema dnevniku jednog od istaknutih oficira-zaverenika Velimira Vemića, 5. jula 1907. godine on i njegove kolege Dragutin Dimitrijević Apis, Vladimir Tucović, Antonije Antić, Stojan Popović i Milić Simeunović predložili su da se Đorđe otruje.
Tada se, međutim, nije odmaklo dalje od predloga. Ali početkom 1909. otišlo se korak dalje. Za zaverenički plan pridobijeni su i dvorski lekar, zatim Petar Živković, potonji odmetnik od zaverenika, i predsednik vlade - i mlađi Đorđev brat Aleksandar.
Jedan od oficira, Aca Blagojević, ostavio je za sobom dnevničke beleške iz tog perioda koje se danas čuvaju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Zaverenici su se, kaže on, bojali da se Aleksandar, kad dođe na presto, ne okrene protiv njih. Zato je Petar Živković, kao najprepredeniji, dobio nalog da od Aleksandra izmami pismo koje bi dokazivalo da zna za plan o trovanju princa Đorđa.
U knjizi „Crna ruka“, istoričar Vasa Kazimirović piše: „Živkoviću je uspelo da dobije to pismo. Pokazao ga je zaverenicima i predložio Apisu da ga on zadrži kod sebe. Ovaj je to odbio, ali se brzo predomislio i zatražio od Živkovića da mu ga ipak da. Ali Živković se sad izgovorio da je pismo uništio...“ - piše Vasa Kazimirović.
Princ je znao
Tim pismom Živković je ucenjivao Aleksandra sve do smrti.
Zaverenici, međutim, nisu bilo dovoljno oprezni. Đorđe Karađorđević u memoarima „Istina o mom životu“ piše da je znao šta mu se sprema:
„Otac je ovih dana dobio dostavu da je nekolicina mlađih oficira, zajedno s Apisom, na nekom tajnom skupu govorila da ugodnom prilikom izvrše atentat i reše pitanje u korist Aleksandra.“
Kurir / E.K.
Foto: Privatna arhiva