Suočen sa skandalom koji vlada nije mogla da zataška, Đorđe Karađorđević morao je da se odrekne prava na krunu
Poslednje februarske noći 1909. godine Opštoj državnoj bolnici u Beogradu javio se Stevan Kolaković, prinčev poslužitelj, i požalio na jake bolove u stomaku. Operisan je, ali četiri dana kasnije je preminuo. Obdukcijom je utvrđeno da je smrt nastupila kao posledica perforacije tankog creva.
Odmah po prijemu Kolakovića u bolnicu u javnost je iz vladinih izvora plasirana vest da je Kolaković pao na stepeništu i tom prilikom se jako udario.
Ali uporedo sa ovom verzijom, zvaničnom, kroz srpsku prestonicu počela je da kola i nezvanična - bahati Đorđe Karađorđević šutnuo je svog poslužitelja i naneo mu povrede od kojih je umro! Za nekoliko dana i opozicione novine počele su neuvijeno da pišu o tome, nazivajući prestolonaslednika „ubicom“!
Uzburkani duhovi
Suočen sa skandalom, princ Đorđe Karađorđević, deset dana po Kolakovićevoj smrti, uputio je pismo predsedniku Vlade Stojanu Novakoviću:
„Uzbuđen skroz nepravednim i nepravičnim insinuacijama, koje je jedna nesrećna slučajnost izazvala u izvesnim krugovima našega javnog mnjenja, čast mi je, u odbranu kako moje dosad ničim okaljane časti, tako i moje potpuno čiste i mirne duše, učiniti vam ovu izjavu: Najdublje proniknut rodoljubivim dužnostima, koje mi moja savest u ovome trenutku nalaže u interesu Otadžbine, ja se odričem svih prava i prerogativa koji mi po Ustavu pripadaju. Ova moja odluka je nepokolebljiva.“
Narednog dana oglasio se zvaničnom proklamacijom i kralj Petar. Obznanio je da prihvata Đorđevu odluku i za prestolonaslednika proglasio Aleksandra.
Iako je ovim dvor praktično priznao Đorđevu krivicu, još dugo je opstala teorija po kojoj je čitava afera s Kolakovićevom smrću montirana da bi se Đorđe uklonio s vlasti. Navodno je princ izazvao bes Austrougarske oštrim protivljenjem aneksiji Bosne i Hercegovine godinu dana ranije.
Istinu, međutim, nedvosmisleno otkriva pismo koje je nesrećni poslužitelj iz bolnice posredstvom poznanika-bolničara uputio porodici:
Pismo iz bolnice
„Draga ženo, pre neki dan tukao me je grozno prestolonaslednik Đorđe s nogama u mali trbuh, a pesnicama po licu i glavi. Ja sam odmah dobio jake bolove i doveli su me u bolnicu, i baš sinoć 2. marta dođu u bolnicu upravnik varoši Beograda Alimpić, načelnik Saniteta i zastupnik upravnika Dvora g. Milutinović i nateraše me da potpišem jedan akt: kako me nije niko ubio, nego da sam pao s basamaka i da sam se tako ubio; ženo, zato ti javljam da nisam pao, nego me ubi prestolonaslednik Đorđe u trbuh nogama. U slučaju moje smrti: traži izdržavanje iz Dvora i čuvaj dobro decu.“
Sutra
Skandali se nižu
Foto: Privatna arhiva