Organizacija Rednek Revolt bori se protiv kapitalizma i rasizma, a osnivači čvrsto veruju da se oslobađanje radničke klase može da se dogodi tek kad se radnici ujedine bez obzira na naciju ili rasu.
Širom SAD članovi organizacije mobilišu siromašne belce da se udruže u borbu za zaštitu ljudi drugih rasa.
Ovo je relativno je nova radikalno leva grupa koja u SAD okuplja i naoružava radnike kako bi mogli da brane pripadnike manjina. Rednek je, inače, pojam koji je u američkom slengu jednak izrazu “seljačina” u srpskom jeziku. Ali, taj izraz ipak ima više značenja i odnosi se (i) na pripadnike radničke klase, a datira iz 1921. i pobune rudara u Zapadnoj Virdžiniji koji su se međusobno identifikovali vežući crvenu maramu oko vrata.
Independent donosi reportažu o članovima pokreta sa kojima su se sreli na jednom poligonu za gađanje u ruralnom delu Long Ajlanda.
Ta organizacija bori se protiv kapitalizma i rasizma, a osnivači čvrsto veruju da se oslobađanje radničke klase može da se dogodi tek kad se radnici ujedine bez obzira na naciju ili rasu. Na 38 mesta širom SAD članovi Rednek Revolta mobiliši siromašne bijelce da se udruže u borbu za zaštitu ljudi drugih rasa.
A svoju borbu odlučili su da vode naoružani. U pismu kojim pozvaju ljude da im se pridruže, apeliraju na radnike-belce da pogledaju oko sebe i upitaju se: “Ko živi u kućama i prikolicama u istim četvrtima kao i mi? Ko to stoji pored nas u fabričkim pogonima?”
“To sigurno nisu bogati belci” – odgovaraju odmah na svoje pitanje navodeći da su to ljudi smeđe i crne kože, ali i svi potlačeni belci “koji preživljavaju od plate do plate trudeći se da prehrane svoje porodice baš kao i mi”.
"Zašto bismo ih onda gledali kao drugačije od nas ili čak kao neprijatelje”, pitaju se oni.
Čini se da je njihova poruka privukla mnoge. Organizacija se od male grupe u Koloradu i Kanzasu ubrzo proširila na skoro 40 organizacija širom Amerike. Članovi učestvuju u svemu: od uređivanja zajedničkih bašti u kojima uzgajaju povrće i hranu koju potom dele beskućnicima do skupova protiv desničarskih marševa. Prošli mesec su u Sfolku održali bdenje za žrtve droga.
Drugi član organizacije iz Safolka, Kevin, kaže za Independent da je milosrđe tek niži nivo njhovih aktivnosti. “Mi želimo da pomognemo ljudima da se organizuju i promene uslovo u kojima žive da ne moraju više ovisiti o drugima kako bi dobili obrok”, kaže Kevin.
Ta organizacija pod “organizovanjem ljudi” podrazumeva i njihovo naoružavanje radi odbrane svojih domova i zajednica u kojima žive.
Ne dele svi unutar organizacije oduševljenje oružjem, ali većina tvrdi da je ono nužno radi zaštite onih koji su ugroženi zbog boje kože, rodnog identiteta, vere ili svoga porekla. Njihov koncept je, kažu, vrlo jednostavan: i siromašni belci i siromašni ljudi druge boje kože zajedno se bore protiv istog neprijatelja – bogatih.
Kada su se ljetos pojavili na skupu u Šarlotsvilu, gde je izbio sukob radikalnih levičara s ekstremnim desničarima koji su tu marširali, njihovo prisustvo je postalo nacionlana vest.
Članovi podružnice iz Safolka nedeljom ujutro sastaju se u lokalnom književnom klubu i uz kafu raspravljaju o radikalnim tekstovima ili se dogovaraju o predstojećim dobrotvornim akcijama.
Okolina ih baš ne prihvata. Konzervativci ih ih ne vole, ni liberali, a ni u crkvi u kojoj volontiraju svakog četvrtka navečer ne vole čuti za njihova socijalistička uverenja i sklonost oružju.
Kurir.rs/Net.hr
Foto: Youtube screenshot