Ovo je 10 najznačajnijih regionalnih događaja koji su obeležili 2017. godinu.
1. CRNA GORA UŠLA U NATO
Prijem Crne Gore u NATO smatra se najvažnijim događajem u toj zemlji od obnove njene nezavisnosti 2006. Uprkos unutrašnjim otporima i snažnom protivljenju nekada tradicionalno prijateljske Rusije, zvanična Podgorica odlučila se za savezništvo u okviru Severno-atlanskog saveza, uverena da je za ranjive države Balkana članstvo u EU i NATO bez alternative.
Prijemom Crne Gore NATO upotpunjuje kontrolu nad istočnim Jadranom. Crna Gora je formalno postala 29. članica NATO 5. juna, a dan kasnije potpredsednik SAD Majk Pens iz Podgorice je poručio da Vašington ostaje trajno privržen Zapadnom Balkanu. Sem bezbednosnog, ulazak u NATO ima i ekonomske efekte, vidljive u oporavku tržišta nekretnina na crnogorskom primorju, kojim su do krize u odnosima Podgorice i Moskve dominirali Rusi.
2. BURA ZBOG AGROKORA
(Ne)očekivana vest da je najveća hrvatska kompanija, i jedna od najvećih u regionu, pred bankrotom zapretila je početkom godine ekonomijama Hrvatske ali i susednih zemalja i izazvala raspad koalicije Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i Mosta. Prinudna uprava Agrokora još traži rešenje, a osnivač kompanije Ivica Todorić, koji je važio za najbogatijeg Hrvata i jednog od najuticajnih ljudi na Balkanu, nedodirljivog "tajkuna sa srcem" i "državnog prijatelja broj 1", nalazi se u bekstvu u Londonu gde čeka odluku o izručenju.
Ivica Todorić oglasio se u septembru, putem bloga, i optužio vladu za otimanje kompanije i politički progon. Tužilaštvo je u oktobru pokrenulo istragu protiv njega i još 14 osoba među kojima su i njegovi sinovi Ivan i Ante koj i se terete da su zajedno s ostalima ocu omogućili pribavljanje više od 1,14 milijardi kuna protivpravne dobiti. Posle raspisivanja poternice Todorić se početkom novembra predao policiji u Londonu, gde je saslušan i pušten da se brani sa slobode, uz kauciju od 100.000 funti. Novo ročište zakazano je za mart 2018.
3. RATKO MLADIĆ OSUĐEN NA DOŽIVOTNI ZATVOR
Haški tribunal je 22. novembra prvostepeno osudio bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića na doživotni zatvor. Mladić (75) proglašen je krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Raspravno veće oslobodilo je Mladića optužbe za genocid u još šest bosanskih opština. Prvostepenom presudom utvrđeno je da je Mladić, zajedno sa Radovanom Karadžićem i drugim liderima bosanskih Srba, bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog progona nesrba sa teritorija koje su bosanskih Srbi proglasili svojim. Po presudi nije dokazano da je akter tog zločinačkog udruženja bio i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. Mladićeva odbrana najavila je da će se žaliti na presudu, a tu mogućnost nije isključilo ni haško tužilaštvo.
4. SAMOUBISTVO U HAŠKOJ SUDNICI
Bivši general snaga bosanskih Hrvata Slobodan Praljak počinio je 29. novembra samoubistvo u sudnici Haškog tribunala tako što je ispio otrov neposredno pošto ga je žalbeno veće Tribunala pravosnažno osudilo na 20 godina zatvora zbog progona Muslimana u BiH, 1993-94.
Istom presudom, potvrđene su višegodišnje zatvorske kazne još petorici lidera bosanskih Hrvata, predvođenih Jadrankom Prlićem koji je pravosnažno osuđen za 25 godina zatvora. Presudom je utvrđeno da su oni bili akteri udruženog zločinačkog poduhvata nasilnog objedinjavanja hrvatskih teritorija, čiji je protagonista bio i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman.
5. MAKEDONSKA KRIZA
Politička kriza u Makedoniji doživela je vrhunac 27. aprila upadom pristalica VMRO DPMNE u Sobranje pošto je parlamentarna većina izabrala poslanika albanske stranke DUI Talata Džaferija za predsednika. U neredima su povređeni lider SDSM Zoran Zaev, I nekoliko članova njegove stranke kao i lider Alijanse za Albance Zijadin Sela.
Upad u parlament Tužilaštvo za organizovani kriminal je krajem godine okarakterisalo kao "terorističko rušenje ustavnog poretka" i pokrenulo istragu protiv više od 30 učesnika “krvavog četvrtka”, među kojima je i nekoliko poslanika VMRO DPMNE. Posle višemesečnog odbijanja predsednika države Đorđa Ivanova da dodeli mandat lideru SDSM Zoranu Zaevu koji je okupio većinu u parlamentu Makedonija je, uz pojačan pritisak SAD i EU, početkom juna dobila novu vladu koja je obećala da će zemlju vratiti na put ka EU i NATO i rešavati probleme sa susedima uključujući I Grčku.
Većina koju predvodi SDSM u oktobru je učvrstila vlast ubedljivom pobedom na lokalnim izborima, a zbog poraza VMRO DPMNE bivši premijer Nikola Gruevski podneo je ostavku na mesto predsednika stranke koju je vodio 15 godina.
6. GRANIČNI SPOR HRVATSKE I SLOVENIJE OTVOREN I POSLE ARBITRAŽE
Arbitražni sud za granični spor Hrvatske i Slovenije doneo je krajem juna presudu o kopnenoj i pomorskoj granici Hrvatske i Slovenije. Rok za primenu arbitraže je 29. decembar, ali dve zemlje još nisu postigle dogovor pa granični spor koji traje od raspada SFRJ i zbog kojeg je Slovenija svojevremeno blokirala prijem Hrvatske u EU ostaje otvoren.
Sud je odlučio da tri četvrtine Piranskog zaliva, odnosno Savudrijske vale, pripada Sloveniji, kao i da ta država kroz hrvatske teritorijalne vode dobije pristup otvorenom moru. Hrvatska, za razliku od Slovenije, ne priznaje odluku, a posebno joj je sporan deo o granici na moru. Odlukom Sabora 2015. Hrvatska se povukla iz arbitraže pošto je otkriveno da su se slovenački predstavnik u arbitražnom sudu Jernej Sekolec i službenica slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova Simona Drenik dogovarali o iznošenju slovenačkih argumenata i lobiranju kod drug ih arbitražnih sudija.
Hrvatska smatra da je time arbitražni proces nepovratno kompromitovan i zagovara bilateralno rešavanje spora, dok Slovenija traži od Hrvatske da poštuje odluku arbitražnog suda. Ni posle sastanka premijera dve zemlje, Mire Cerara i Andreja Plenkovića, 19. decembra u Zagrebu nisu približeni stavovi, ali je dogovoreno da se i nakon isteka roka za primenu odluke suda izbegavaju incidenti. Strahuje se od mogućih sukoba hrvatskih ribara i slovenačke policije koja je najavila da će posle 29. decembra početi kontrolu pomorske granice u Piranskom zalivu.
7. ZATVARANJE HAŠKOG TRIBUNALA
U Hagu je 21. decembra svečano zatvoren Međunarodni krivični tribunal za zločine u bivšoj Jugoslaviji, osnovan 25. maja 1993. rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Tokom gotovo četvrt veka rada, Tribunal je optužio 161 osobu za ratne zločine u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i u Makedoniji. Osudio je 90 osoba za krivična dela koja uključuju genocid i zločine protiv čovečnosti.
Oslobodio je 19 optuženih, a postupak je prekinut protiv 37 osoba. Procese protiv 13 optuženih Tribunal je ustupio sudovima u bivšoj Jugoslaviji. Dvojici optuženih ponovo se sudi pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala. Na svečanom zatvaranju, kojem je prisustvovao holandski kralj Vilem-Aleksander, govornici, uključujući generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, ocenili su da je Tribunal dao ključni doprinos suzbijanju nekažnjivosti za ratne zločine na medjunarodnom planu i svojim pionirskim radom utro put za formiranje stalnog Međunarodn og krivičnog suda.
8. NESLAGANJE U BOSANSKOM TROUGLU
Poseta tročlanog Predsedništva BiH Beogradu 6. decembra trebalo je da relaksira odnose Beograda i Sarajeva kao i medju članovima kolektivnog šefa države, ali je u prvi plan ponovo izbilo neslaganje zbog Kosova. Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović neočekivano se uključio u konferenciju za novinare predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsedvajućeg predsedništva BiH Dragana Čovića, rekavši da mora da pojasni da se spoljna politika BiH vodi u Sarajevu, a ne Beogradu.
On je time reagovao na Čovićeve reči da će se BiH u vođenju spoljne politike, u vezi s unutrašnjim pitanjima Srbije, prilagođavati stavovima Beograda. Svemu je prethodila Vučićeva izjava da će "dok Srbija ne zauzme drugačiji stav po pitanju Kosova i Metohije, BiH imati stav koji ima i Srbija". Kosovo je bilo povod za nesuglasice na relaciji Sarajevo - Beograd - Banjaluka i sredinom novembra zbog Izetbegovićeve izjave za Dojče vele da je BiH, da se on pita, davno trebalo da prizna Kosovo.
Iako je Izetbegović naglasio da je priznanje Kosova neophodan konsenzus sva tri člana Predsedništva BiH, njegova izjava izazvala je lavinu oštrih reakcija u Beogradu i Banjaluci. U Beogradu je zasedao Savet za nacionalnu bezbednost, a predsednik RS Milorad Dodik je tražio od srpskih predstavnika da se povuku iz zajedničkih institucija BiH.
9. SUĐENJE ZA POKUŠAJ DRŽAVNOG UDARA U CRNOJ GORI
U Podgorici je 19. jula počelo suđenje grupi od 14 srpskih, ruskih i crnogorskih državljana optuženih da su na dan izbora u oktobru 2016. pokušali nasilnu smenu vlasti s ciljem da spreče ulazak Crne Gore u NATO. Svi optuženi su do sada negirali krivicu, osim ključnog svedoka saradnika crnogorskog tužilaštva Saše Sindjelića iz Srbije koji tvrdi da je plan postojao i da je njegov deo bio anti-NATO i proruski orjentisani Demokratski front, čijim se liderima, Andriji Mandiću i Milanu Kneževiću, sudi u procesu za pokušaj terorizma.
Rusija ne saradjuje u ovom slučaju sa crnogorskim vlastima i odbija zahtev za saslušanje dvojice svojih državljana Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova, dok je odbeglom crnogorskom državljaninu optuženom za umešanost u navodnu zaveru, Ananiju Nikiću, dodelila politički azil. Moskva kategorički odbacuje umešanost u taj slučaj koji za nju ima "karakter političke narudžb ine" s ciljem "diskreditovanja opozicionih snaga Crne Gore i potkopavanje poverenja Crnogoraca u Rusiju".
10. REPUBLIKA SRPSKA ODUSTALA OD REFERENDUMA O SUDU I TUŽILAŠTVU
Parlament Republike Srpske je 7. novembra poništio odluku o održavanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH čiji bi pozitivan ishod doveo do suspendovanja nadležnosti tih institucija na teritoriji RS, kao i državnih policijskih agencija koje rade po nalogu Tužilaštva i Suda BiH, posebno kada je reč o hapšenjima osumnjičenih za ratne zločine i organizovani kriminal.
Odluku o sprovođenju takvog referenduma doneo je parlament RS u julu 2015. na inicijativu predsednika RS Milorada Dodika, ali sve do 20. septembra 2017. nije bila objavljena u Službenom glasniku i nije zvanično stupila na snagu. Objavljena je pod pritiskom opozicije par dana nakon što je Dodik najavio da će biti suspendovana, jer, kako je obrazložio, nema podrške opozicije da referendum bude sproveden.
Umesto referenduma, vlast u RS je podržala inicijativu za organizovanje peticije s pitanjem identičnim referendumskom. U januar u ove godine Dodik se našao na "crnoj listi" SAD zbog odluke da organizuje referendum o 9. januaru kao Danu RS, koji je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim, a pod sankcijama SAD je i zato što je njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata 2015. usvojio Deklaraciju u kojoj najavljuje referendum o samostalnosti RS do 2018.
Kurir.rs/Beta
Foto Profimedia, AP