Princ je svakodnevno dolazio u srpsko poslanstvo u Parizu i pretio osoblju, a kad je pretukao jednog sekretara, kralj Aleksandar je naredio da ga pregledaju psihijatri
Posle Prvog svetskog rata, u Parizu, Đorđe Karađorđević počeo je da ispoljava znake duševne nestabilnosti. Naše diplomatsko predstavništvo je 1922. javljalo ministru inostranih poslova u Beograd: „Već ima dva meseca kako Nj. v. kraljević Đorđe s vremena na vreme pada u jaču duševnu razdraženost i u tom stanju vrši akte i govori stvari koje nisu normalne.
Kad ga to uhvati, onda je njegovo ponašanje neizdržljivo, a često i opasno. U poslednje vreme njegova razdraženost je sve veća i češća. Odavno već kraljević dolazi svaki dan u poslanstvo i vrlo često izaziva svađu i skandal. Prepire se s poslugom, svađa se s činovnicima i preti. Hoteći izbeći skandal po svaku cenu, naredio sam činovnicima i posluzi da se sklone kad on naiđe...“
Ispade je pravio i u hotelu, a naše diplomate beleže: „Jednoj gospođi je u hodniku pokazao svoj ud, a direktoru hotela je pretio da je već ubio jednog svog sobara. Iako ni sa kim ne govori u poslanstvu, ipak dolazi svako jutro... On sa sobom nosi napunjen revolver, koji često vadi, i jednu veliku štapinu.“
Kad je Đorđe pretukao sekretara srpskog poslanstva, odlučeno je da ga pregledaju psihijatri.
Prvi specijalista postavio je dijagnozu: ekscentričnost, ukočenost pogleda, agresivnost, sebičnost, uobraženost, bezgranična hipertrofija njegovog „ja“ iz koje proizlazi i manija gonjenja.
Đorđe se vratio u Srbiju, a kralj Aleksandar i predsednik vlade Nikola Pašić za mesto stalnog boravka određuju mu Niš. Njihovi motivi su jaki: u Beogradu, oko princa se okuplja opozicija. U Nišu je za njega kupljena i nameštena kuća, a jedan viši oficir dodeljen mu je za ađutanta. Uporedo s tim, Đorđe je prisiljen - obećanjima da će mu biti povećana suma novca za izdržavanje - da podnese ostavku na čin potpukovnika, a pešadijskom puku „Kraljević Đorđe“ promenjeno je ime u Suvoborski.
I patrijarh srpski Dimitrije poduhvatio se izmirenja braće. U jesen 1922. na sednici Krunskog saveta pročitano je pismo kraljevića Đorđa upućeno kralju:
„Sandro, žalim dosadašnje moje postupke, kojima sam, iznošenjem neistina, nanosio neopravdane uvrede tebi kao šefu dinastije i države, čime sam se ogrešio o odredbe statuta koji sam potpisao. Stoga te molim da sve ovo što je do sada bilo predaš zaboravu i da budeš uveren da ću ja ubuduće ispunjavati sve dužnosti koje sam primio na sebe potpisavši statut, kao i svi ostali članovi doma, Đorđe.“
Pismo je bilo napisano na francuskom i dostavljeno poslanicima stranih država, a u prevodu je objavljeno u domaćoj štampi. Ali Đorđe opet putuje u Pariz i odatle saopštava de je pokajničko pismo bratu napisao drogiran.
Njegova sudbina bila je zapečaćena.
Kurir / Piše: Momčilo Petrović
Foto: Rista Marjanović