"Indeksovci se smeju ratu i svima onima koji bi mogli da učine da rat prestane, a to još uvek ne čine sa punom ozbiljnošću. Smeh i aplauzi na predstavama im govore da nisu jedini koji tako misle", zapisao je davno novinar Vanja Bulić.
Indeksovo radio pozorište trajalo je više od 30 godina. Prve predstave na sceni počele su devedesetih godina. Tada počinje i naša priča.
Kako su pravili predstave devedesetih, šta im je rekao Marko Milošević a šta Vojislav Šešelj, kako su nastupali u klubu koji su držali Arkan i Žika Živac, ali i o mnogim drugim stvarima za Kurir prvi put govore Indeksovci - Dragoljub S. Ljubičić Mićko, glumac i scenarista, Vojislav Žanetić, scenarista i Milan Pantelić, organizator.
"Neki možda misle da smo mi bili i neka vrsta ratnih profitera, jer dok su ratovi divljali mi smo naplaćivali predstave... Ali mi najbolje što smo znali da radimo je bilo to... Čim narod ovo želi da vidi znači i da mora da vidi. Nekoliko puta nam je i život bio u opasnosti, prevrtala su nam se kola nekoliko puta, ističe Dragoljub Ljubičić.
On kaže da su predstavu "Istočno od Rajha" pisali to u najstrašnije moguće vreme u jednom stanu kako bi bili sklonjeni da ih neko ne mobiliše za Vukovar.
"Niko nas nije ni tražio ali smo se za svaki slučaj sklonili... Bili smo svesni da kad završimo komad a to je 91-92. godina, i da kad izađemo na scenu mogu da nas sve pokupe", kaže Mićko.
On kaže da je uticaj Indeksovaca smanjen tako što su sklonjeni sa TV.
"Sve naše predstave, probe i premijere su bile snimane, pa su fazoni već pre premijere stigle do nekih ljudi", rekao je Milan Pantelić.
"Za njih je jedini izlaz bio rat, i to su Milošević i Tuđman shvatili. Uz svesrdnu pomoć međunarodne zajednice da oni naprave nacionalne države", kaže Mićko.
Prema rečima Voje Žanetića njima je rat bio izlaz iz njihove nesposobnosti i primitivnosti njihovih ideologija.
"Najjednostavnije im je bilo da ratom učvrste svoje novonastale države. Ludaci su našli izlaz u ratu", kaže Žanetić.
O IMITACIJI ŠEŠELJA
"Mislim da je bila godišnjica Dnevnog telegrafa... tad sam upoznao Šešelja i pitao ga da li zna da ga radim. A on mi je rekao da zna ali da mu se čini da imitacija baš nije uspela", ispričao je Mićko Ljubičić.
O FILMU
"Nama je Raka Đokić, naš producent predložio da snimimo film. Kaže - imate tu priču Srbi i Hrvati, odemo u Keniju i snimimo film. Reko, Rako a što da idemo u Keniju? A on mi reče - Zato što su jeftini statisti, dolar dnevno... On je sa Brenom i ostalima snimao po Keniji jer su jeftini bili statisti", otkriva Mićko.
NASTUP U KLUBU KOJI SU DRŽALI ARKAN I ŽIKA ŽIVAC
"Pre nego što smo postali poznati imali smo jednu zanimljivu tezgu. To su nam bile prve velike pare. Pozvao me je tadašnji menadžer grupe Magazin Saša Aleks. I objasni mi da taj klub drže Žika Živac, Arkan i još neki... E sad je problem kako reći da nećemo. Jedni rekli da idemo drugi kažu - gde da idem da me neko rokne tamo. I odlučimo na kraju da im kažemo veliku cifru pa ako hoće da plate nastupaćemo... Ja kažem Aleksu, on ode i posle 10 minuta se vraća i stavlja pare na sto. Ja ne znam gde ću sa tolikim parama, kupujem novine i umotavam ih. Dolazim kod mojih i kažem evo pare. Jedni se radovali drugi se hvatali za glavu. Ali bilo je super. Kažu da su prodali ogroman broj karata", prisetio se Milan Pantelić.
On je ispričao i kako su jednom odigrali zanimljivu fudbalsku utakmicu - Indeksovci protiv sarajevske Audicije. Na strani Indeksovaca je bio Đorđe Balašević a na strani Audicije je bio Emir Kusturica.
"Ne sećam se rezultata ali znam da sam ja branio i da sam jednom Emiru uleteo u klinč... On skočio da me bije..."
BIĆKO KAO MIRA MARKOVIĆ
"Odabrati da Bićko sa brkovima igra Miru Marković je bila poruka koju smo slali... Sloba je možda bio šef države ali ona je bila šef u kući, ergo - ona je bila šef u državi... JUL će do 2000. godine imati veliki upliv u politiku. Javna je tajna da je JUL reketirao...", istakao je Mićko Ljubičić.
O SUSRETU SA MARKOM MILOŠEVIĆEM
"Marka Miloševića smo upoznali kao pubertetliju koji je gledao našu predstavu na Kopaoniku i koji nam je rekao kako mu se sviđa ono što mi radimo. Onda je naš organizator dao Marku tri snimljene predstave da nosi mami i tati da pogledaju predstave. Posle nam je rekao da se tati dopalo ali da mami nije... Što i razumem", ispričao je Mićko.
O KORDONIMA
"Pogledao sam studente koji ispred kordona policije igraju šah. To je bilo pozorište... I ja sam im u jednom trenutku rekao da ja ne mogu da pišem dalje. Nisam jednostavno mogao da nađem metaforu jaču od one koju sam video na ulici", rekao je Voja Žanetić.
OBARANJE F117A
"Posle par dana od obaranja nevidljivog F117A smo Voja i ja rekli kako bi El Kondor pasa mogla da se obradi i da bude "El Kondor pada"... Taj apsurd da jedna mala zemlja obori ponos NATO avijacije je moglo da se desi samo greškom tj slučajno...i tako se i desilo. To mi je rekao moj drug Zoltan Dani koji je i oborio avion", ispričao je Mićko Ljubičić.
OPROŠTAJNI KONCERT
"Cilj je bio oprost... Oprost koji mi treba da zatražimo od sveta šta smo mi njima radili, da svet zatraži oprost od nas zbog onoga što su nam učinili i da mi oprostimo sami sebi kako bismo krenuli dalje... Ali to je bila jedna utopija, naš vapaj za zdravim razumom. Na kraju se ispostavilo da je to bila oproštajna predstava Indeksovog pozorišta", rekao je Mićko Ljubičić.
"Predložio sam tadašnjim vođama Otpora da besplatno igramo po trgovima za narod. Ali ni tada nismo naišli na odgovarajuću podršku... Čak ni sa strane opozcije nismo dobili pozitivan odnos čelnih ljudi opozicije", dodao je Milan Pantelić
On kaže da je poražavajuće da smo morali da budemo bombardovani da bi se desio kraj...
"Đinđić je rekao da moramo da progutamo žabu kako bismo krenuli dalje... Posle 5. oktobra, posle ubistva Zorana Đinđića nije se pojavio političar koju bi tu žabu progutao... Mi kao narod ćemo izgleda ostati sa tom žabom na stolu... A morali bismo da je progutamo kako bi krenuli dalje", rekao je Pantelić.
Kurir.rs/Petar Latinović