LAZAR RISTOVSKI ZA KURIR ISKRENO O POLITICI I NOVOM FILMU: Srbija ima sluha za kulturu
Milijardu dinara odvojeno je samo za film, što je zasluga predsednika. Verujem da će ponovo dežurni nezadovoljnici reći - pa da, daje za kinematografiju, a ne za bolesnu decu. Ali moj odgovor je - daje i za bolesnu decu, i za Klinički centar u Nišu, i za Koridor 10 i 11
Projekat „Čarape kralja Petra“ je jedan od najvažnijih poslova u mojoj karijeri. Naša obaveza je da taj najherojskiji deo srpske istorije predstavimo na pravi način, ne igrajući se istorijskim činjenicama. Tu epsku, rekao bih antičku dramu, u kojoj je stradalo preko 200.000 vojnika i naroda, moramo prikazati tako da uzdrhti svako ko imalo ceni osećaj slobode. Nadam se da mladi ljudi u Srbiji nisu izgubili taj osećaj - kaže za Kurir glumac i producent Lazar Ristovski.
Nekoliko godina pokušavate da snimite istorijski spektakl o povlačenju srpske vojske kroz Albaniju 1915. Da li ćete ponovo biti reditelj filma?
- Reditelj će biti moj sin Petar Ristovski. Siguran sam da će ovaj materijal iz vizure mladog čoveka biti i u vizuelnom smislu, ali i dramaturški tretiran hrabro. Na snimanju TV filma „Panta Draškić - cena časti“ video sam da je on sazreo u ozbiljnog filmskog stvaraoca.
Bićete ispred kamera ili ne?
- Stekao sam dovoljno iskustva da od uloge kralja Petra napravim i najbolju u svojoj karijeri.
Knjiga Milovana Vitezovića nije obimno delo, šta ste izvukli u prvi plan, a koliko ste morali da dopišete?
- Taj mali biser roman koji je Milovan napisao je pun iskonske emocije. Petar želi da modernim rediteljskim rukopisom tu emociju, koja je u romanu primarna, prebaci na vizuelni plan. O načinu kako to misli da uradi biće bolje da s njim popričate prvom sledećom prilikom. Glumci nose sobom najjaču i najiskreniju emociju. On ima dosta iskustva u radu s glumcima jer je režirao nekoliko predstava u pozorištu u njihovoj slobodnoj trupi Ludum ludum.
Taj period je toliko bogat istorijom da nema potrebe da se mašta. Treba samo biti iskren u pokazivanju velike golgote koja je zadesila Srbiju u Velikom ratu. Naš zadatak je da se ponovio svaki Srbin oseti ponosnim što je njegov pradeda ili deda učestvovao ili stradao u tom ratu.
Ovo je nacionalni projekat u svakom smislu te reči i mi nosimo breme odgovornosti što ga radimo, ali smo spremni da napravimo film i seriju za pamćenje. Sledeće godine ovo će sigurno biti najveći projekat na temu Velikog rata ne samo u Srbiji već i u Evropi.
Za projekat „Čarape kralja Petra“ rekli ste da je kruna vaše karijere. Zašto ova priča zauzima posebno mesto?
- Igrati istorijske ličnosti je uvek posebna obaveza za glumca, ali i šansa da se tim likovima, koji se posmatraju više kao spomenici, a ne kao živi ljudi, udahne duša. Onako kako ja udahnem dušu kralju Petru, tako će ga pamtiti generacije. Tu je ta velika moć filma, i sada sve više televizije, kao medija.
Kralj Petar će u našoj verziji biti skroman čovek, ali ratnik. On je u isto vreme i dobar i odlučan, ali spreman i da se povuče s prestola u ime toga da Srbiji bude bolje. Dakle, spreman je na žrtvu, a to mogu samo veliki.
Ono što mene intimno veže za lik, jer glumac uvek mora da nađe intimnu vezu s likom koji tumači, jeste činjenica da se majka kralja Petra zvala Persida kao i moja majka. Dakle, to staro, žensko, srpsko ime je onaj dragulj, u kruni emocija koji nas povezuje. Majka Persida.
U filmskoj ekipi biće više od 70 glumaca koji će oživeti junake epohe kralja Aleksandra Karađorđevića, Živojina Mišića, Milunku Savić, tadašnjeg grčkog premijera Venizelosa... Imate li već podelu?
- Zasad se zna da će prestolonaslednika Aleksandra igrati Miloš Biković. Taj sjajni mladi glumac pokazuje odlike pravog kraljevića i mi smo vrlo srećni što će on biti u toj ulozi. Nažalost, ovo je, kako se kaže, „muški film“. Veoma malo je ženskih uloga.
Izdvojeno je gotovo milijardu dinara za nove filmske projekte. U Srbiji imaju sluha za kulturu. Možemo li u budućnosti da se nadamo da će ostvarenja s našim prostora biti selektovana za Kan, Berlin ili Veneciju?
- To što su tolike pare odvojene za film sledeće godine je zasluga predsednika Vučića. Na apel nekoliko filmskih poslenika, pa i na moju molbu, predsednik je lično reagovao i povećao budžet, verujući da je to šansa da se Srbija kvalitetnijim projektima nađe u evropskoj i svetskoj utakmici. Naši talentovani filmski umetnici zaslužuju tu makar malo ravnopravniju utakmicu. Time što brine o kulturi, predsednik Vučić pokazuje manire, ne samo dobrog predsednika, već pravog i velikog državnika, evropskih i svetskih okvira.
Verujem da će ponovo dežurni nezadovoljnici reći - pa da, daje za film, a ne za bolesnu decu. Ali moj odgovor je - daje i za film, ali i za bolesnu decu, i za Klinički centar u Nišu, i za Koridor 10 i 11. A ti koji žive vozeći se na negativnoj energiji, njih sam u kampanji za predsednika nazvao jednim imenom koje ih je mnogo zabolelo, jer je pravi odraz njihovih karaktera.
Za mart su najavljeni gradski izbori. Hoćete li dati podršku nekom od kandidata?
- Ne znam ko će biti kandidat za gradonačelnika, ali ima jedna stvar u koju sam siguran. Predsednik Vučić neće dozvoliti da kandiduje nekoga ko neće pobediti. Ako ponovo uključimo razum, a ne emocije, jer razum nam je potreban, dok emocija, i dobrih i loših, imamo na pretek, dakle ako upotrebimo razum, moramo priznati da je u Beogradu poslednjih nekoliko godina urađeno mnogo. Moramo priznati da Beograd polako, ali sigurno počinje da liči na evropske gradove. E sad, da li je važnije da Beograd počinje da liči na evropski grad ili da se ponovo vratimo u prošlost i da Beograd vode ljudi koji su ga stavili na kolena? Ne zaboravimo, kad govorimo o kulturi grada, da je za vreme vladavine gradonačelnika Dragana Đilasa ukinut gradski fond za finansiranje debitantskih filmova. Za vreme te vladavine su ostale hiljade slobodnih umetnika s dugovima jer im nije uplaćivano socijalno i penzijsko osiguranje. Dragan Đilas je možda dobar biznismen. Ali za sebe, ne za Beograd.
Ko treba da vodi Beograd u naredne četiri godine?
- Kad bih se ja pitao, ostavio bih Sinišu Malog. Ali videćete da se ja ne pitam. Ja nisam u politici niti u stranci. Ja se ne bojim da kažem šta mislim. Ne smeta mi kad to rade i druge moje kolege, jer pravo svakoga je da kaže i da odabere političku opciju. Ali za razliku od njih, ja ne mrzim... Znate šta, iza mene stoje tolike uloge da u ime njih ne smem da mrzim. I voleo bih kad bi ljudi cenili jedni druge po onome šta je ko uradio u životu, a ne koliko lepo ume da se hvali i priča o sebi.
Evo nas skoro na kraju 2017. i nekako svodimo račune... Koje su vaše privatne želje od Deda Mraza?
- Kad pomislim šta želim, pomislim vrlo često na druge, a ne na sebe. Ja sam se i naradio lepih stvari i naživeo lepog života i imam u planu još svašta da uradim, jer me energija ne napušta. Tako da - drugima želim da budu zdravi, ali kao što neko reče, džabe ti zdravlje ako nemaš i malo para, tako da želim drugima i malo para.
A nama želim da „Čarape kralja Petra“ obeleže sledeću filmsku i televizijsku sezonu. Tako će i biti.
Ljubomir Radanov - Foto: Promo
Tražen u Italiji
PRVI SAM SRBIN NA MESECU
Snimali ste film u Italiji. Šta možete da nam otkrijete?
- Snimao sam letos na Sardiniji film koji se zove „Čovek koji je kupio Mesec“. On je Italijan, ali pošto sam ga ja igrao, objavio sam sliku na kojoj sam u skafanderu na Mesecu i napisao: „Srbin na Mesecu.“ Biće to lepa romantična komedija.
Velika praznična odluka
POSLE FILMA SE POVLAČIM DA PIŠEM
Pripremate li neku novu knjigu?
- Sada ne pišem, ali kuvam u glavi novi roman. Kad završim kralja Petra, uzimam raspust od godinu dana. Povući ću se na usamljeno mesto i pisati. Usamljenost je loža iz koje se svet bolje vidi.