ALEKSANDAR PRIJOVIĆ ZA KURIR: Bože pravde pa da svet vidi moćnu Srbiju!
Golom protiv Gruzije nekadašnji reprezentativac Švajcarske odveo Srbiju na željno čekano Svetsko prvenstvo
Nekadašnji član mlađih selekcija Švajcarske za Kurir je analizirao godinu iz snova.
Kako ćete pamtiti 2017?
-Definitivno sjajna godina za mene! Počela je prelaskom u PAOK, s kojim sam osvojio kup Grčke. Potom sam debitovao za reprezentaciju Srbije, otišao na SP. Sve su to stvari koje ću pamtiti dok sam živ i koje su ostavile trag na mene - iskreno je počeo razgovor za Kurir Aleksandar Prijović.
Da li je gol protiv Gruzije, kojim ste odveli Srbiju na SP, do sada najdraži u vašoj karijeri?
-Može se reći! Nije zbog gola kao gola, iako je bio bitan, već zato što je bio moj prvi za Srbiju i što je atmosfera na stadionu bila mnogo dobra. Najdraži!!!
Je l‘ se i dalje osećate kao heroj nacije?
-Ne doživljavam sebe kao heroja. Samo sam ispunio dužnost za Srbiju! Dobio sam priliku i odradio posao kako treba. Nisam heroj, niti sam važniji od bilo kog igrača u kvalifikacijama. Svaka utakmicama koju smo dobili bila je jednako bitna. Kvalifikacije su dug maraton, bitan je kolektiv, a mi smo bili stvarno dobri. Svi reprezentativci su heroji nacije! Baš svi!
Koliko može Srbija na Svetskom prvenstvu u Rusiji?
-Ne bih da dajem prognoze i euforične izjave. Nisam vidovit (smeh)... Želim da pobedimo svaku utakmicu. Protivnici su kvalitetni, ali i mi znamo koliko vredimo.
Poslenji meč u grupi igaramo s Brazilcima. Da li je to dobro ili loše?
-Imaju mnogo velikih imena. Nadam se da ćemo imati navijače na svojoj strani, da će Rusi biti uz nas. Nikada nisam igrao protiv Brazila i radujem se toj utakmici. Meni je draže što smo dobili Brazil nego Nemačku ili Španiju. Želim da uđemo u utakmicu da ih pobedimo. Videćemo, biće to treća utakmica za nas, možda bude odlučivala o našoj sudbini, možda ne.
Kako ste se osećali na debiju u dresu Srbije u junu protiv Velsa?
-To mi je bilo ostvarenje dečjeg sna! Nisam previše razmišljao. Bio sam ponosan na dres, na grb koji nosim. Dugo se čekalo na to, dosta strpljenja i na kraju se sve isplatilo. Pomogao sam u tom meču asistencijom za gol. Ne volim da ulazim u igru i ne ostavim trag. Volim da se vidi da sam igrao.
Možete li nam otkriti ko vas je prvi pozvao iz FSS?
-Sećam se dobro. Imao sam prvo propušten poziv. Onda vidim i poruku. Išao sam na trening, kad telefon opet zvoni. Javim se, čovek se predstavi, kaže da se zove Pavle Simić. Pričali smo, hteo je da vidi da li bih igrao za Srbiju i hoću li da pričam sa Bunjevčevićem i Muslinom. Rekao sam: „Ako treba, peške ću odmah da krenem za Beograd.“ Stvarno bih to uradio! Posle su me zvali Bunja i Muslin i njima sam rekao isto. Čim je došla potvrda od FIFA i kad sam sanirao povredu, došao sam.
Kako pamtite saradnju sa Slavoljubom Muslinom?
-Muslinu sam zahvalan na ukazanoj prilici. Dao mi je šansu i minutažu na terenu. Rezultati su merilo, stvorio je uspeh. Samo reči hvale za njega. Ne bih voleo da se mešam u to što je bilo između njega i Saveza. To nije moj posao.
Aleksandar Radonić - Foto: Dado Đilas; Profimedia; Privatna arhiva