Za vreme školovanja mnogi poznati su morali da rade da bi zaradili za letovanje i garderobu
Akademici, političari, glumci, pevači, sportisti, oni koji sada rade prestižne poslove u Srbiji od kojih može lepo da se živi i bude na visokoj poziciji u društvu, nisu oduvek imali posao iz snova.
Za vreme školovanja mnogi su morali dosta da rade da bi zaradili koji dinar za sebe i da ne bi od roditelja tražili za izlaske, putovanja ili garderobu.
Nikome od njih, kako kažu, nije bilo ispod časti da se dohvati lopate ili da bere voće, za razliku od mnogih mladih „milenijalaca“, dece 21. veka, koja žive toliko ušuškano da se ne bi snašla na gradilištu, na berbi u voćnjaku i koja ne znaju kako se teško zarađuje nadnica.
U razgovoru za Kurir poznati su otkrili koji je bio njihov prvi posao i kako su potrošili novac koji su zaradili sa svojih deset prstiju.
Vojislav Šešelj, političar
Prodavao sam boraniju i kupovao udžbenike
- Počeo sam da radim vrlo mlad, još u petom razredu osnovne škole. Prodavao sam na tezgi na pijaci paradajz, boraniju, krastavce, krompir... Voće i povrće. Tako sam zarađivao svoj prvi novac. Imao bih za letovanje, išao sam kod tetke u Dubrovnik, kod koje sam imao obezbeđen stan i hranu, a ovo što sam zaradio bilo bi mi za džeparac. Ostalo bi mi i da kupim udžbenike za školu. Niko nikada ne treba da se stidi poštenog rada.
Matija Bećković, pisac
Kupio sam sako, cipele i košulju
- Svoj prvi novac sam zaradio tako što sam dobio prvu nagradu za najbolji pismeni zadatak u državi. Bio sam đak valjevske gimnazije. Tim novcem sam kupio svoj prvi sako, cipele i košulju. Za jednog đaka, bila je to velika finansijska nagrada. Kasnije sam radio u novinama.
Goca Božinovska, pevačica
Od pevanja sam kupila šoljice i ćebe
- Svoje prve pare sam zaradila dok sam bila srednjoškolka. Pevala sam s orkestrom u jednoj kafani kod Kraljeva. Pošto sam oduvek volela da imam nešto lepo u kući, od prve zarade sam kupila jedno lepo, zeleno ćebe, jamboliju, i šoljice za kafu. Šoljice su se polomile, a ćebe i dalje čuvam i mnogo mi je drago.
Za to što mladi sada sve manje rade i počinju kasno da zarađuju krivi smo mi roditelji, koji gledamo da što više stvorimo i zaradimo, da im sve damo, da im ništa ne fali, a to je kontraproduktivno, jer decu može samo da učini razmeženima.
Mladen Šarčević, ministar prosvete
Brao sam višnje za nadnicu
- Vrlo mlad sam počeo svašta da radim da bih imao novca za izlaske, da kupim farmerke... Imao sam 15 godina i tada su bile aktuelne berbe voća, to je bio način da se nešto zaradi. Konkretno, za prvu zaradu brao sam višnje. Tada sam išao u prvi razred srednje škole. Kasnije sam, kao student, montirao nameštaj. Tu su bili poslovi i preko omladinske zadruge, radio sam kao kondukter u gradskom prevozu, ali se to u to vreme slabo plaćalo. Nijedan pošten posao nije ispod časti. Ako to mladi sada misle, greše. Ispod časti je da se mulja, krade, rasipa droga...
Marija Veljković, glumica i voditeljka
Vodila sam emisiju na radiju
- Moj prvi posao i prva zarada je bila na radiju Zaječar. Bila sam treća godina srednje škole i vodila sam jednu emisiju o pozorištu. Veoma dobro se sećam svega... petak uveče, moj termin, svake nedelje. Nisu to neke bile velike pare, ali su mi bile veoma značajne, s obzirom na to da sam bila mlada. Mogla sam sebi da kupim nešto od garderobe, šminke, da imam za neke svoje osnovne potrebe.
Branislav Lečić, glumac
Nosio sam malter na gradilištu
- Kada sam zaradio svoj prvi novac, imao sam 14 godina. Bio je letnji raspust i želeo sam da idem s društvom na more. Radio sam kao fizikalac na građevini, nosio sam malter i sve drugo što radi fizički radnik. Radio sam petnaestak dana na gradilištu i sakupio sam novac za to letovanje. Mislim da sam išao u Makarsku u Hrvatskoj, to je tada bilo uobičajeno. Mladi koji sada misle da je fizički rad nešto čega bi trebalo da se stide greše. Nikada nije ispod časti raditi pošteno i za svoj rad dobiti novac.
Silvija Slamnig