Većina evropskog kontinenta izaći će u 2018. godini na izbore, na kojima će se nadmetati neki od velikih političkih igrača poput ruskog predsednika Vladimira Putina i mađarskog premijera Viktora Orbana, dok bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni nastoji da svoju partiju vrati na vlast, piše Politiko.
Skrećući pažnju na izbore u šest evropskih zemalja koje u ovoj godini treba pratiti, portal u svom evropskom izdanju navodi da se već 12. i 13. januara održavaju predsednički izbori u Češkoj Republici na kojima se, kako piše, "provokativni i otvoreno politički nekorektan sadašnji predsednik Miloš Zeman nada još jednom mandatu".
"Ako Zeman uspe u tome, a njegov saveznik, populista Andrej Babiš uspe da oformi stabilnu vladu kao premijer, verovatno će Evropskoj komisiji biti teže da Češku Republika natera na poštovanje pravila po pitanjima kao što su imigracija i kontrola naoružanja", konstatuje Politiko.
Takođe ukazuje da je Zemanov najveći rival Jirži Drahoš, bivši predsednik Češke akademije nauka, te da nedavna anketa nagoveštava da bi Zeman mogao da pobedi u prvom krugu, ali da bi obojica ušla u drugi krug pri čemu bi osvojili jednak broj glasova - 45 odsto.
Podsećajući da će se predsednički izbori u Rusiji održati 18. marta, portal ocenjuje da Putin, koji je na vlasti već skoro 18 godina - bilo kao predsednik ili kao premijer - neće imati jaku konkurenciju.
"On je na putu da postane ruski lider koji je najduže na vlasti još od sovjetskog diktatora Josifa Staljina. Povrh toga, njegovom glavnom političkom protivniku, Alekseju Navaljnom, zabranjeno je da se kandituje zbog osuđujuće presude- navodi se u analizi.
Portal ukazuje da će se u Mađarskoj na proleće održati parlamentarni izbori, čiji datum još nije određen.
"Ali, jedno je već sigurno: desničarska populistička partija Fides premijera Viktora Orbana je u velikom vođstvu u odnosu na svoje protivnike - ističe se u tekstu, uz napomenu da je najveći rival Fidesa kraljnje desničarska partija Jobik, koja nastoji da se distancira od svoje ekstremne prošlosti kako se izbori bliže.
Politiko navodi da je, iako se ne kandiduje za funkciju, važna ličnost kad je o mađarskim izborima reč američki milijarder mađarskog porekla Džordž Soros, za koga podseća da je nekada bio Orbanov saveznik, ali da su sada ljuti neprijatelji.
Italija će 4. marta birati nove članove oba doma parlamenta, a tada će prvi put biti primenjen sporni novi izborni zakon, navodi Politiko, podsećajući da se tom zakonu, koji daje prednost koalicijama nad pojedinačnim strankama, oštro suprotstavio populistički Pokret pet zvezda.
Portal ističe, pozivajući se na rezultate anketa, da bi Pokret pet zvezda mogao da izbije na površinu kao najveća pojedinačna partija, dok vladajućoj Demokratskoj stranci (DP) podrška opada usled političkih trvenja unutar partije.
"Ipak, izborni eksperti upozoravaju da novi sistem neće moći da iznedri jasnog pobednika, što znači da će morati da stupi na scenu političko pogađanje u starom stilu kako bi se izbegao postizborni zastoj", navodi Politiko.
Portal ukazuje da se Berluskoni vratio u ovogodišnju izbornu trku na čelu svoje partije desnog centra Forca Italija, a regionalni izbori na Siciliji u novembru dali su mu nadu da može izaći kao izborni pobednik udružujući se sa Severnom ligom Matea Salvinija, premda bi Salvini mogao i da se radije udruži sa DP premijera Paola Đentilonija.
Kao izbore koje treba pratiti u ovoj godini Politiko navodi i opšte izbore u Švedskoj, zakazane za 9. septembar, na kojima se socijaldemokratski premijer Stefan Leven nada da će osvojiti još jedan mandat, dok ankete pokazuju da je njegova partija u vođstvu.
Posebno treba pratiti, ukazuje portal, cilj nacionalistički nastrojene Švedske demokratske partije (SD) da još više ojača posle porasta podrške na izborima 2014, pri čemu ankete pokazuju da bi ta strana mogla da budu na izvesnom dobitku.
I Poljsku očekuju izbori, krajem godine, a među nizom predloga vladajuće Partija prava i pravde (PiS) koji su u poslednje vreme na meti kritika su izborne izmene, ali su tu i pravosudne reforme koje su Evropsku komisiju navele da aktivira Član 7 koji bi Poljsku mogao da liši glasačkih prava u EU.
Politiko napominje da u ovoj godini izbori slede i na Kipru, koji će već 28. januara birati predsednika, istog dana kad i Finska, dok se u Sloveniji u julu održavanju parlamentarni izbori, a u Letoniji 6. oktobra.
Takođe, u Luksemburgu će se opšti izbori održati 17. oktobra, dok će Irci u novembru birati predsednika.
Kurir.rs/Tanjug
Foto: Beta, AP, EPA