Dugo sedenje za kompjuterom postala je svakodnevica.
I to ne samo za one čiji posao zahteva višečasovno sedenje ispred monitora. Sve je više i mladih osoba koje svoje slobodno vreme provode uz kompjuter, igrajući igrice ili ćaskajući na društvenim mrežama.
Stoga, sve češće čujemo savete da se moraju praviti redovne pauze, kako bi se odmorile oči i kičma, koji najviše stradaju zbog dugotrajnog sedenja za kompjuterom.
Na koliko vremena se mora praviti pauza, često je pitanje koje se postavlja.
Lekari savetuju da se pauza pravi na svakih 20 minuta. Međutim, svi dobro znamo kako je tokom radnog vremena nemoguće praviti tako česte pauze, što zbog poslodavaca, što zbog toga jer kad se koncentrišete na posao, jednostavno zaboravite da ustanete i po nekoliko sati.
Nemački lekari su u nedavnoj studiji preporučili da osobe čiji je posao vezan uz višesatni rad za računarom moraju praviti pauze od po pet do petnaest minuta svakih sat vremena, jer u suprotnom zurenje u ekran može rezultirati oštećenjem vida, glavoboljom i bolom u vratu i leđima.
Prema tom istraživanju, najboljim se pokazalo vreme od 52 minuta rada, nakon čega bi usledilo pet do petnaest minuta odmora. Zaposleni koji su se pridržavali ovog rasporeda imali su mnogo bolju usredsređenost na posao.
Čitavih sat vremena bili su u potpunosti posvećeni radnim zadacima, a da pritom nisu proveravali ni Fejsbuk ni privatnu elektronsku poštu.
U pauzi treba ustati, prošetati po prostoriji ili, ako je moguće, izaći van zgrade.
Šta se dešava kada dugo gledamo u ekran?
Od bolnih očiju i zamućenog vida do glavobolje, lekari sve te simptome zovu jednim imenom – “Sindrom kompjuterskog vida”.
Prema navodima Američke optometrijske asocijacije, 70 do 75 posto onih koji rade na računaru imaju probleme sa vidom. Simptomi mogu biti u vidu zamora, glavobolje, bolova u vratu, leđima, umora, naprezanja očiju, zamora očiju, dupli i povremeno zamagljen pogled, osetljivost na bljesak, slabiji vid na daljinu, slabije razaznavanje boja i problem da ponovo fokusirate pogled.
Ukoliko se u toku dana provodi više od tri časa ispred ekrana, svako ima predispoziciju da razvije "sindrom kompjuterskog vida". Razlog je jednostavan, s obzirom na to da se tehnologija svakodnevno usavršava, a morfologija oka nije se menjala hiljadama godina, ljudsko oko nije prilagođeno za dugo gledanje u ekran kompjutera. Isto je i kada se mnogo vremena provodi ispred televizora i drugih elektronskih uređaja sa ekranom, kao što su mobilni telefon ili tablet.
Istraživanja navode da ljudi nedovoljno trepću kada su koncentrisani na ono što rade, učestalost treptanja smanjuje se i do pet puta, što dovodi do isušivanja i umora oka. Takođe, mišići fokusiraju oko na ono u šta gledate, pa ako je pogled satima usredsređen na ekran, ta grupa mišića se umara i dolazi do problema.
U oku postoje sitni mišići koji menjaju oblik sočiva našeg oka kako bi doveli do toga da vidimo ono na šta se fokusiramo. Nakon sat vremena pred ekranom računara, ti mišići se mogu umoriti od fokusiranja na jednu fiksnu tačku.
U nekim slučajevima, ti mišići postaju toliko umorni da oči više ne mogu da se fokusiraju. Problem je taj, što kada radimo, retko pravimo pauzu, a trebalo bi što češće skretati pogled s računara, a poželjno je i gledati u daljinu.
(Kurir.rs/N1/Foto Profimedia)