Moja supruga Vera je iz okoline Skadra, i snaha Violeta, žena mog brata Radibora, takođe je Albanka, ali Božić se u našoj kući slavi onako kako su ga slavili i moj otac Radosav i moj deda i pradeda, ponosno kaže Radeta Matović
Na Badnje veče Matovići u kuću punu dece, radosti i vriske unose slamu, u slamu stave čokoladice i bombone, orahe i suve šljive, a deca, kao u stara vremena, po slami traže svoje poklončiće.
Ujutru u kuću Matovića, u Buđevu, kraj Sjenice neko od komšija dolazi kao položajnik, donosi radost Božića i čitav taj dan biće u domu pod bregom, zaklonjenom od pešterskih vetrova, radostan i poseban.
Svekrva nas učila
- Moja supruga je Albanka, Vera iz okoline Skadra, i moja snaha Violeta, supruga mog brata Radibora, jeste Albanka, ali Božić se u našoj kući slavi onako kako su ga slavili i moj otac Radosav i moj deda i moj pradeda i svi moji stari. Ništa se tu nije promenilo - ponosno kaže Verin muž Radeta.
U stvari, u kući Matovića, za poslednjih desetak godina, kako se u Buđevo za Radetu udala Vera, a onda i za Radibora Violeta, mnogo toga se promenilo. Kuća je sada puna dece, Vera je Radeti rodila Marka (8) i Miloša (10), Violeta Radiboru blizance Bojanu i Bojana (8) i Stojana (5). Umesto stare kuće, u dvorištu Matovića sada su dve nove kuće, garaža, u garaži džip, kamion, poljoprivredne mašine...
- Nije bilo lako naučiti kako se mesi česnica, ali naučile smo. Svekrva nas učila. I druge običaje smo naučile. U početku nismo znale ni reč srpskog, bilo je teško, sad smo naučile - kaže Vera.
U Buđevu je već 11 godina i već sasvim dobro govori srpski.
- Sad je sve lakše. Moj muž i dever nemaju sestre, svekrva je stara, nismo baš imale od koga da učimo, koga da pitamo šta i kako da uradimo - kaže Violeta, koja je u Buđevu devet godina.
Mali Stojan u pretpraznične dane u kući recituje pesmicu o lukavoj liji, Bojana pesmicu u kojoj se kaže da svako ima neku tajnu, koju je učila u školi, a deca uglas odgovaraju koji je praznik:
- Božić. Dan rođenja Isusa Hrista!
Znaju mali Matovići i da je njihova krsna slava Sveti Nikola, slavili su nedavno, a Vera i Violeta kažu da ih njihova krsna slava podseća na njihovu slavu u Albaniji, na Gospođindan.
- Jedina razlika je što je Sveti Nikola posna slava, a naš Gospođindan je mrsna. Sve ostalo je skoro pa isto - kaže Vera, koja je odrasla u katoličkoj porodici u Albaniji. Posle godina muka i nevolja, i Vera i Violeta dobile su srpsko državljanstvo, deca imaju dečji dodatak, jedino nisu mogle da dobiju materinski dodatak:
Prezivam se Matović
- Jesam iz Albanije, ali sada se prezivam Matović. Moja deca su Srbi, srpski državljani, i ne vidim zašto su nam taj dodatak uskratili. Ovo selo bilo je pusto dok mi nismo došle - sa dosta jeda kaže Vera.
Mali Matovići znaju tek pokoju reč albanskog, a Vera i Violeta kažu da im je teško da pomognu deci oko pesmica, domaćih, jer ne znaju srpski jezik toliko dobro. Mali Miloš zna da će za koju nedelju i Savindan.
- Znam ko je Sveti Sava! To je srpski učitelj i srpski prosvetitelj - ponosno kaže Miloš.
Zoran Šaponjić - Foto: Zoran Šaponjić