VESELO

PANTA VRANEŠEVIĆ PROSLAVIO SVOJ 100. BOŽIĆ I OTKRIO TAJNU! Jedan od najstarijih Srba za Kurir priča kako da doživite čitav vek!

Foto: Zoran Šaponjić

Najvažnije kroz čitav ovaj moj dugi vek bilo mi je da budem dobar čovek, da nikog ne prevarim

Kad je stogodišnjak Panto Vranešević iz Šajinovaca ispod Zlatibora slavio svoj prvi Božić, Prvi svetski rat još je uveliko trajao. Stotinu godina kasnije, deda Panto u zdravlju i veselju slavi svoj 100. Božić.

- Prvi, i drugi i treći Božić nisam zapamtio, ali stoti mi je kao i peti i sedmi i deseti i trideseti. Ista radost u mom srcu zbog praznika, zbog toga što je porodica na okupu, isti onaj duboki osećaj da je Božja milost uz nas i u našoj kući - kaže deda Panto.


Prvi Božić koga se seća bio je 1920. i neke godine.

- Bio sam mali, na Badnji dan otac me poveo da sečemo badnjake... Upregao volove, bili s nama i komšije, isekli badnjake, posle otac i komšije zaseli pod borove pa zapevali, sad kao da čujem njihovu pesmu. Posle otac kod kuće zaklao ovcu, bilo žao i njemu, bilo i nama deci. Radujem se Božiću i stotom kao i desetom - bistrog uma, razgovetno, do poslednjeg detalja opisuje deda Panto prvi Božić koga se seća.


Od stotinu Božića u srcu i duši dede Panta ostalo stotinu tovara dobrote koju on nesebično deli svima koji zakorače u njegovu 100 i kusur godina staru brvnaru pod Zlatiborom, čak i onima koji pored brvnare samo prođu.

- Najvažnije kroz čitav ovaj moj dugi vek bilo mi je da budem dobar čovek, da nikog ne prevarim, da mi se kuća razaznaje u selu po dobru i poštenju, da budem nesebičan, da iz duše isteram svaku zavist i pakost - kaže ovaj stogodišnjak.


Seća se dobro i ratnih Božića 1940-ih godina, i Nemaca, nemaštine, i Božića posle Drugog svetskog rata i komunista, kad se u badnjake nije ni smelo ići, nego su se i Božić i Vaskrs i krsna slava obeležavali potajno, da malo ko u selu zna.

- Božiće pamtim po radosti... Nas osmoro dece bilo, majka za Badnji dan odnekud stvori i pasulja i krompira, ispeče pitu, a za Božić vidimo i mesa posle dugog posta - priseća se deda Panto svojih stotinu Božića.

Foto: Zoran Šaponjić
foto: Zoran Šaponjić


Najlepši period života bio je, veli, 1938. i ‚39. godine, kad je bio vojnik, dobio uniformu, kožne čizme, pa svaki čas išao do Bleda da čuva mladog kralja.

- Takva vremena bila, bili smo zadovoljni na ono malo što smo imali. I takav sam bio kroz čitav život, nisam mnogo želeo pa nisam zbog toga mnogo ni patio što nemam - priča.


U 101. godini zdravlje ga, iako hoda sa dva štapa, služi dobro. U familiji on je prvi prekoračio sto godina...

- U svemu sam kroz život bio umeren, i u piću, i u jelu, i u radu, i u brizi... - kaže Panto.


Sa suprugom, koja je umrla pre desetak godina, izrodio je troje dece, sada ima šestoro unuka i osmoro praunuka, od praunuka Vladimira očekuje da se oženi a zatim i da dobije čukununuke. U životu samo za jednim žali:

- Žao mi je što još koju parcelu zemlje nisam kupio i žao mi što ne mogu više da radim kao nekad!


Z. Šaponjić - Foto: Z. Šaponjić


Radost

NA BADNJE VEČE VRUĆA RAKIJA


- Na Badnje veče obavezno popijem jednu vruću rakiju, na Božić još jednu... Na Božić bićemo svi oko stola, pomolićemo se Bogu prvo za zdravlje, za sreću i berićet u kući, zahvaliti se Gospodu za sva dobra koja nam je dao i udelio. Bogu hvala, mlađi me poštuju, a i ja sam ponosan na njih, porasli su u dobre ljude, poštene, i to je najvažnije - kaže deda Panto, koji je u životu bio i kiridžija, i katrandžija, aščija, rabadžija, orač i kopač, seljak...

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(VIDEO) KAD SRBI PROSLAVLJAJU MORA DA GRMI: Njegova čestitka za najradosniji hrišćanski praznik nasmejala je celu Srbiju!