Iako je Hašim Tači izjavljivao da je izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu „politički pamflet, pripremljen u Srbiji uz blagoslov Rusije”, ponovno hapšenje izraelskog državljanina Moše Harela na Kipru, optuženog da je umešan u skandal još pre desetak godina, približio je Zmiju bukagijama više nego ikad!
Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nije mogao da ostane nem posle specijalnog izveštaja Martija decembra 2010. o zločinima počinjenim nad Srbima i "nelojalnim" Albancima tokom i posle sukoba 1999. On je Tačija označio kao vođu Dreničke grupe koja je, između ostalog, organizovala otmice ljudi, vadila im organe i prodavala uz pomoć Harela nesrećnicima širom sveta.
Džavid Haljiti, Kardi Veselji, Agim Čeku, Sulejman Selimi zvani Sultan takođe bi mogli da se nađu iza brave. Iako je prošlo dosta vremena, a malo je i svedoka ostalo živih, među njima malo onih koji se usuđuju da svedoče, poznato je da su u skandaloznu trgovinu organima bili uključeni i Azem Sulja (nekadašnji načelnik bezbednosti OVK), Redžep Haljiti (jedan od osnivača OVK i predstavnik Tačijeve stranke u Predsedništvu kosovske skupštine), Kadri Veselji (šef Tačijeve tajne policije) i Fatmir Ljimaj (bivši Tačijev zamenik u stranci i ministar građevinarstva u prethodnoj vladi).
Za najzloglasnija mesta na kojima su oni zatvarali i ubijali kidnapovane Srbe smatraju se logor Likovac u opštini Srbica, Lapušnik u opštini Glogovac, Zočište u opštini Orahovac i Glođane u opštini Dečane. Jadnici koji su im ”zapali za oko” nisu tu skončali - odvedeni su u Albaniju, u selo Ripe, nedaleko od grada Burelja na severu Albanije, u čuvenu ”žutu kuću” u kojoj su im vađeni organi.
Haški Tribunal je pokrenuo januara 2005. istragu o trgovini organima na osnovu predmeta koji su pronađeni u ovoj kući. Radni naziv istrage je bio Don Kihot. Tada su i pronađeni razni predmete, za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i drugim nealbancima: plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hiruškim intervencijama (tranxene, chlooraphemical, cinarizine, biscopean, biscopean), metalne krhotine koje su podsećale na ostatke hiruških instrumenata.
Neki dokazi su u međuvremenu nestali!
O tome je 2008. bivši glavni tužilac u Haškom tribunalu Karla del Ponte napisala knjigu, ali su je, ”oni kojima se to nije dopadalo”, liferovali brže bolje iz suda i poslali je da bude ambasador Švajcarske u Južnoj Americi. Iritirana tadašnjim ocenama Bernara Kušnera, francuskog lekara i diplomate, da su priče o trgovini organima nebulozne, Del Ponteova se 2011. ponudila da vodi novu istragu. Međutim, bivši šef UMNIK-a u čijem mandatu je došlo i do drugih neviđenih zloupotreba, danas menja ploču: otvoreno se svrstao protiv Tačija ”koji narušava evropsku demokratiju”.
Hoće li mu prijatelj doći glave?
Danas se, ne samo Kušner, i drugi prisećaju jednog od glavnih dokaza protiv Tačija i Dreničke grupe koji je dostavljen timu Klinta Vilijamsa još 2003. To je video-snimak iz logora u Likovcu, na kome se, osim pripadnika ove grupe, prepoznaju četvorica kidnapovanih Srba.
Pripadnici OVK snimili su video 1998. i na njemu se vide Žarko Spasić, koji je tada bio radnik EPS na kopu Belaćevac, Dejan Stojiljković, policajac iz Gnjilana, Vladimir Spasić i Miroslav Šuljanić iz Kline.
Posmrtni ostaci Šuljanića pronađeni su 2005. u masovnoj grobnici kod Lapušnika, ostali su verovatno odvedeni u Albaniju.
U izveštaju Martija piše da su unutar Albanije postojali improvizovani logori u kojima su ubijani zarobljeni civili, većinom Srbi, a njihovi organi prodavani na crnom tržištu. Takvih mesta, prema Martijevom izveštaju, bilo je četiri — privatna kuća u selu Bicaj, dve kuće u gradiću Burelj, privatna kuća („žuta kuća“) u selu Ripe kod Burelja, kao i seosko imanje u mestu Fušt Kruj kod Tirane.
Pripadnici Dreničke grupe do sada nisu odgovarali pred sudom. Samo je Fatmir Ljimaj zvanično procesuiran pred Haškim tribunalom, optužen je bio za zločine protiv čovečnosti, nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva Srba i Albanaca u logoru Lapušnik kod Glogovca u leto 1998, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza.
Ljimaj je ponovo optužen jula 2011. za ”naređivanje i učešće u neljudskom maltretiranju srpskih civila i uhapšenih Albanaca koji su uhapšeni u martu 1999. i zatvoreni u dva zatvora u Klečki”. Tada su se na optuženičkoj klupi našli i Nedžmi Krasnići, Naser Krasnići, Naser Šalja, Sabit Šalja, Refi Mazreku, Arben Krasnići, Šaban Šalja, Behljulj Ljimajt i Besim Šurdaji. Ljimaj je ponovo oslobođen! Danas mu se jedino spočitava korupcija.
”Ovi strašni zločini nikada nisu bili predmet ozbiljne istrage, a veliko otkriće je bilo i da ti događaji uključuju i teritoriju Albanije. U tom apsolutno haotičnom periodu između 1999. i 2000, odnosno od kraja bombardovanja do uspostavljanja UNMIK-a, vlast na celoj teritoriji je vršila OVK, a to je period kada cu počinjeni zločini. Ljudi su kidnapovani, deportovani u Albaniju. Znate da je Euleks otvorio proces koji se odnosi na tajne zatvore, tu se pominje Kukeš na severu na Albanije”, podseća Dik Marti.
Marti je, inaeče, došao do podataka da je trgovina organima bila poznata većem broju obaveštajnih službi raznih zemalja. Ali, zbog ”političkog oportunizma” ćutali su godinama. Danas je neko odlučio da je bilo dosta skrivanja: Zmija i Drenička grupa moraju iza brave.
(Kurir.rs/B.M.)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
EVO KO SU UBIJENI SVEDOCI ZLOČINA OVK