Srbiju je pre 20 godina potresla priča nepismene srpske seljanke Milene Kandić 83-godišnjakine koja se uhvatila u probleme sa korupcijom u sudstvu, ali briljantim i oštrim jezikom oduševila stotine hiljada čitalaca „Glasa Javnosti“ koji je njenu priču objavio u nekoliko nastavaka.
Završila je čak i na si -en- enu jer su novine tužene po ondašnjem zloglasnom Zakonu o informisanju. Kasnije rodila se ideja da se napravi monodrama od nikoga drugog do legendarne glumice Milene Dravić, a priču je svim snagama pogurala pokojna Višnja Vukotić, supruga Manje Vukotića.
Inače, Višnja je bila dobar poznavalac srpske književnosti, napisana je „Milenina priča o životu i drugim postojanostima“. Kada ju je pročitala Višnja je dala svoj sud da je Milena snažniji lik i od same Petrije, ovekovečene u delu Dragoslava Mihailovića kome je bila svedok u utvrđivanju autortstva.
Sve u svemu zbog tehničkih problema, bombardovanja NATO pata odustalo se od monodrame, knjiga je ostala, i ona će biti objavljena posle dve decenije. U njoj se opisuje kako se u periodu pre Drugog svetskog rata, proslavljali Božićni praznici, a autor knjige nam je ustupio materijal.
„A moj otac je veliki pobožnik bio. Svi smo bili pobožnici al otac naročito. Slavio je Svetog Aranđela i seko kolač i uoči slave i na samu slavu. Seko je kolač i na Božić. Na Bogojavljenje mećao je sekiru ovako, pored sekire metne žar i čašu vode i bosiljak. Pa se moli Bogu, prelazi preko sekiru i ovako kaže.
-Pređo preko sekiru ne poseko se, pređo preko vatru ne izgore se, pređo preko vodu i ne udavi se.
Pa srkne onu vodicu i moli se Bogu. Božić su slavili moji da to nigde u selo nije imalo, ako smo sirotinja sirotinjska bila. Otac ode naveče ispred Božića dole gde je stočna rana i načupa slamu. Veže je u konopac i donese u kuću. Majka za to vreme u sito uzme kukurz.
Nas četiri deteta idemo za njima i vičemo „ciu, ciu“ ka pilići, a otac viče „kvok, kvok“. Kad bidne do vrata, majka baci kukuruz na iz onog sita. Onda majka uđe u kuću a otac joj kaže „Hristos se rodi“, a majka „Vaistinu se rodi“.
Onda spusti slamu i rasprostremo je po celoj sobi, a mi deca bacamo orasi u ćoškovi. Otac posle toga unese Badnjak stavi ga pored vatre i tu večeramo. Pre večere stavi tri sveće ovako, prekrsti se dole od džakovi krug napravi i tu se metne pasulj, pilav tepsija sa krompir, sarmu. Ugrejemo i vruću rakiju. Kad završimo večeru, ondak uzmemo onaj džak, pokupimo mrvice i zavežemo ih, uzmemo i u drvenu kašiku one što su preostale. I treći dan, sovra se ne diže tri dana, otac pokupi trošice i na granici komaračkog atra baca ih.
Da odagna nevolju od kuće. Kad bude sutradan majka umesi česnicu, kolač i leba, tu se mete kokošinje meso, kajmaka kačamak, sir, bubac i naseče pečenje. Kučićima se koščine bace da ne bi bisneli. Treći dan na Svetog Stevana smo palili slamu. Mi deca pokupimo slamu koju otac odnese na raskrsnicu i zapali. Kad se vrati uzme onaj Badnjak što je ostao, pa od grančica pravi krstaši. Krstaši nosimo u njivu i kačimo po voćnjaci. Slamu odnesmo u njive, u šljive da bi rodili. Pa ode i stane po sljivu i orasi i zamane kao da oće da ih seče. Ta drveća su posle bili zapisi i njih smo posebno poštivali...“
(Kurir.rs/D.A./Foto: Shutterstock/Ilustracija)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: PREDSEDNIK VUČIĆ ZA KURIR: Hoće li Srbija ići na parlamentarne izbore!?