Od 2000. ne postoji godina u Crnoj Gori u kojoj nije zabeležen neki ekstremni klimatski događaj. Dugotrajne suše, požari i poplave neminovnost su sa kojom će se u budućnosti suočiti deo Balkana gde je Crna Gora.
"Područje Jugoistočne Evrope je, prema izveštaju Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), među najranjivijima. Projekcije buduće klime govore da će biti veoma velikih odstupanja skoro svih klimatskih elemenata od klimatske normale. Biće nastavljen trend porasta temperature, biće sve više toplotnih talasa i dužih sušnih perioda”, kaže direktor crnogorskog Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Luka Mitrović.
On upozorava da će leta biti izrazito sušna sa vrlo malo padavina, što će izazvati velike probleme i štetu svim granama privrede, kao i požare.
"I zima će biti obeležena ekstremnim vrednostima, intenzivnim padavinama, naglim smenama sušnih perioda sa jakim kišama, pojavama erozije, bujičnih tokova, poplava i klizišta", kaže Mitrović i podseća da je Svetska meteorološka organizacija proglasila period 2000-2010. dekadom ekstrema.
"U tom periodu su se praktično desile sve ekstremne meteorološke pojave i na prostoru Crne Gore", navodi on i dodaje da su vidljiva drastična odstupanja pojedinih vrednosti na teritoriji Crne Gore.
Požar u Herceg Novom prošlog leta
"Pre svega, temperatura vazduha konstatno raste, posebno na severu, gde su zimi temperature značajno veće nego ranije. Na Žabljaku je porast zimskih temperatura u odnosu na normalu 4,5 stepena. To je veoma dramatičan porast koji se odražava na količinu snežnih padavina, visinu i dužinu trajanja snežnog pokrivača. Sve prilike idu u pravcu da će snega biti sve manje. Važno je istaći da ćemo imati nagle promjene vremena kao posledice klimatskih promjena, nagli porast ili pad temperature vazduha, vazdušnog pritiska, jake i intenzivne kišne padavine i jake udare vjetra olujne, pa čak i orkanske brzine", kazao je Mitrović.
Veliki problem biće sve duži sušni periodi i sve jači i duži toplotni talasi, a manja količina kiše dovešće do nedostatka vode, posebno leti.
"Već ove godine imali smo situaciju sa nedostatkom vode u mnogim krajevima, da je nivo podzemnih voda bio izrazito smanjen, da su neki bunari u podgoričko-skadarskoj kotlini prvi put presušili", navodi Mitrović i kaže da suša donosi veliki rizik zbog pojave požara.
Mitrović kaže da Crnu Goru čeka topla i sušna zima, sa nešto više padavina u februaru, ali konstatuje da su poplave sada sve češće dok se ranije dešavala jedna u 50 godina.
Presušeno Biogradsko jezero
2003.
Podgorica je imala 100 tropskih dana, što je apsolutni rekord.
2005.
Najveća visina snežnog pokrivača na Žabljaku, Kolašinu.
2007.
Dva ekstremna toplotna talasa u julu, osam dana preko 40 stepeni (43,2 oboren rekord u PG), 24. avgusta oborene sve maksimalne vrednosti (u Podgorici 44,8).
2010.
Najveća količina padavina na CT, u Nikšiću i u celoj CG. Na Cetinju je te godine palo je 5.250 mililitara. Na Crkvicama preko 10.000 milimetara.
2012.
Najveće snežne padavine na području zetsko-bjelopavlićke kotline, te godine i najveći usovi u svim kanjonskim dolinama. Svi putevi bili su zatvoreni i zavejani u severnom regionu.
2011.
Sušna godina
2017.
Poznata po najvećem deficitu padavina. Od decembra 2016. do novembra 2017. imali smo deficit od 40 do 60 odsto u svim gradovima, najniže akumulacije, najniži vodostaj na Skadarskom jezeru. Imali smo šest toplotnih talasa tokom leta.
Jedino još nije oboren rekord u minusu - 32 u Rožajama 1985, mada je prošle zime dostazalo skor do minus 30 u januaru. Januar je bio najhladniji od kada se vrše merenja.
2017.
Nivo Skadarskog jezera letos bio 4,41 metar. Apsolutni minimum ranije bio 4,54.
Kurir.rs/Vijesti.me
Foto: Vijesti.me/Luka Zeljković
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) PRVI SNIMAK POSLE KATASTROFE: Evo kako Crna Gora izgleda nakon snažnog zemljotresa!