Moje novo srce starije je od mene nekoliko godina, dobila sam ga iz Nemačke i razlog je što sam i danas živa - počinje svoju priču o životu sa presađenim organom Marija Jarak (25) iz Mostara.
Marija je novo srce dobila sa četrnaest godina, a danas ističe kako je očito imala veliku sreću u nesreći.
Spas u zadnji trenutak
Naime, u Bosni i Hercegovini se tek poslednjih meseci glasnije priča o transplantacijama, pa je nedavno i usvojen zakon koji bi obolelima omogućio brži dolazak do novog organa, dok je sve to u trenucima kada je Mariji život visio o koncu još bilo tabu-tema, a dolazak na listu Eurotransplanta gotovo nemoguća misija.
"Moj otac je moje nalaze slao svugde, išao je u Sloveniju, tražio lekare, sve kako bi se pronašao neki lek za mene jer mi je sa 14 godina srce gotovo prestalo da radi", priča Marija vraćajući se više od 10 godina unazad, kada su hiljade molile za nju.
" Put do novog srca počeo je u Zagrebu, gde sam bila mesec i po dana. Tada sam sasvim slučajno preko porodičnih prijatelja dobila priliku da dođem u Austriju na deset dana ispitivanja. To mi je platila austrijska vlada. Puta prema toj zemlji i bolnici se ne sećam jer sam već bila u jako lošem zdravstvenom stanju ", nastavlja Marija.
Srce joj je u tom trenutku radilo sa svega deset posto, a ostali organi počeli su da otkazivuju.
" Kad smo stigli u bolnicu u Austriji, doktori su već prvi dan rekli kako je stanje alarmantno i da sam stigla u poslednji trenutak. Samo dva dana kasnije za mene bi bilo prekasno. Roditeljima je to bilo teško slušati, ali su se borili za mene ", priča ova mlada magistarka ekonomije koja je pre nekoliko meseci uplovila u bračne vode.
Sve ovo, fakultet, udaja, pa i srednja škola u tim trenucima su za Mariju i njene roditelje zvučali kao bajka jer ona je sa samo četrnaest godina umirala. Svaki trenutak bio je borba. Svako novo jutro nada da će se negde pojaviti srce koje će zameniti ono koje Mariju izdaje. Odmah po dolasku u bolnicu u Austriju Marija je dospela na drugo mesto liste Eurotransplanta.
" Za razliku od BiH, Austrija je tada bila članica Eurotransplanta. Budući da sam bila mlađa od 18 godina i da su mi odmah po dolasku u Austriju ugradili veštačko srce jer je moje radilo na 10 posto, zbog čega su počeli da otkazuju svi ostali organi, odmah sam bila u vrhu liste Eurotransplanta za presađivanje organa", kaže Marija.
Bila je na drugom mestu. Mesec dana na životu održavalo ju je veštačko srce koje je pomoglo drugim organima da se oporave.
"Veštačko srce pomoglo je da se ostali organi oporave kako bi doktori uopšte mogli da pomisle da mi se uradi transplantacija. Sa tako lošom funkcijom ostalih organa, kakva je bila kad sam stigla u Austriju, ne bih preživela transplantaciju", priča ova hrabra Mostarka.
Nakon mesec dana života u bolničkoj postelji sa plastičnom pumpicom koja je menjala srce, stiže vest koja Marijinim roditeljima vraća nadu, ali i uliva strah.
Pronađen je donator čija se krvna grupa podudara sa Marijinom, srce u bolnicu u Austriju stiže iz Nemačke. Operacija je trajala nekoliko sati, za Marijinu porodicu to je bila večnost. Šta ako srce ne bude htelo da kuca, šta ako ga telo ne prihvati...
Na sreću, sve je proteklo u najboljem redu, Marija se već nekoliko dana nakon operacije digla na noge i sa svega nešto više od tridesetak kilograma napravila svoje prve korake u Austriji sa novim, nemačkim srcem.
Na pitanje zna li ko je donator, Marija kaže kako je praksa Eurotransplanta da ne otkriva detalje o donatorima.
"Kroz razgovore sestara u bolnici saznala sam da je srce stiglo iz Hamburga u Nemačkoj. Rečeno mi je i da je osoba stradala u saobraćajnoj nesreći na motoru, zbog čega verujem da u meni već više od deset godina kuca muško srce, kao i da je ta osoba bila u ranim dvadesetim godinama", kaže Marija.
Ožiljci kao podsetnik
" Tada sam bila relativno mlada, možda su više moji roditelji razmišljali o tome čije je srce u meni. Mene je moj tadašnji lekar u startu sasekao sa svim mojim pitanjima. Rekao mi je da ne razmišljam o tome kako je u meni tuđe srce, da se ne opterećujem i da je jedino što mogu da se pomolim za donatora i zahvalim Bogu za svoj život. Da nemam ožiljke, ponekad ne bih ni znala da sam to sve prošla. Sad se tako dobro osećam da sve ovo što sam vam ispričala sa ove distance samoj meni zvuči neverovatno. Živim bez ikakvih tegoba, pijem lekove i super se osećam. Život sam nastavila normalno, završila sam srednju školu, fakultet, udala se i planiramo proširenje porodice", kaže ova hrabra žena koja svakodnevno zahvaljuje Bogu na drugoj prilici.
Pitali smo je i ima li možda neka ograničenja kada su u pitanju fizičke aktivnosti, na što Marija odgovara kako su joj lekari rekli da može da skače do dva metra na suvom i do šest u vodi, odnosno da može živeti kao i svi ostali zdravi ljudi. A takav život Marija je poželela i ostalim obolelima u BiH kojima je potrebna transplantacija.
Ovom prilikom pozvala je zdrave stanovnike BiH da postanu dobrovoljni donatori organa jer na taj način mogu nekome da spasu život. - Presađeni organ ne produžuje život nego ga i spašava - zaključila je Marija.
(Kurir.rs/Hercegovina.info, Foto: Profimedia)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(VIDEO) BRATSKA LJUBAV POBEĐUJE SVE! Zagrljajem oporavio bolesnu sestricu