Božić 1942. godine mogao je da bude strašan dan za Srbe u Tuzli. Ustaše su planirale na Badnje veče dignu u vazduh pravoslavnu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice sa nekoliko stotina vernika u njoj, a da odmah zatim izvrše pogrom Srba i Jevreja u gradu i okolnim selima.
Ali, plan im je osujetio jedan musliman...
Muftija, najviši gradski verski poglavar, u penziji, Šefket efendija Kurt, tada već u 63. godini, saznao je za taj plan. Odmah se uputio kod nemačkog komandanta mesta i preneo mu traženje uglednih tuzlanskih muslimana da se pokolj spreči, zapretivši da će se ceo grad u protivnom odmetnuti u šumu.
Nemačka komanda je procenila situaciju i zaključila da je u njenom interesu da se ustaše zaustave. Po gradu su istaknuti plakati sa upozorenjem da "niko ne sme nikoga zlostavljati, oduzimati ili rušiti tuđu imovinu i dirati živalj koji slavi".
Potom su se Šefket efendija Kurt i hadži Hasanaga Pašić, predratni gradonačelnik Tuzle, uputili u Zagreb, kod ustaškog ministra unutrašnjih poslova i Pavelićeve desne ruke, Andrije Artukovića. Njemu su takođe
izneli zahtev da ustaše ostave na miru Srbe u Tuzli. Ostalo je zabeleženo da je razgovor bio vrlo neprijatan, pun međusobnih optužbi, i da je Artuković repetirao pištolj i pretio tuzlasnkim uglednicima.
Oni su, međutim, ostali postojani u svojim zahtevima, a argument im je bio isti kao i u razgovoru s Nemcima - svi će preći partizanima ako im se ne usliše zahtevi.
Činjenica je da je najveći broj tuzlanskih Srba i Jevreja u Drugom svetskom ratu izbegao tragičnu sudbinu sunarodnika u ostalim delovima Jugoslavije.
Muftija Šefket ef. Kurt umro je 1963. u 84. godini.
Desetak hiljada građana Tuzle i okoline došlo je na njegovu dženazu (sahranu), a dirljiv govor održao je prota Đorđe Jovanović. Prota je još tražio da, kao izraz posebnog uvažavanja, bude jedan od onih koji će muftijino telo spustiti u grob...
(Kurir.rs/Momčilo Petrović)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: ORILA SE BANJA LUKA! Narod i vojska Republike Srpske spektakularno proslavili Dan RS