Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je da svi građani moraju da budu ekološka policija i da prijavljuju ako neko negde nepropisno odlaže opasan otpad.
Poslednje dve nedelje na nekoliko lokacija u okolini Obrenovca otkriven je kancerogeni otpad koji je bio zakopan uglavnom na privatnim parcelama.
Ministar Trivan za N1 kaže da je pronalazak opasnog otpada u Obrenovcu za njega dramatična vest, ali da je uveren da u Srbiji ima dosta takvih slučajeva.
Podsetio je da se prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo, u Srbiji godišnje proizvede između 60.000 i 80.000 tona opasnog otpada, ali da se manja količina od toga odlaže po propisima. “Kada uporedite, vidite da fali”, naveo je Trivan.
“Mi pozivamo građane da se javljaju Ministarstvu i policiji ako znaju da je negde nešto zakopano gde im nije mesto. Javljaju se, i siguran sam da će biti toga još”, naveo je Trivan i zamlio građane da “svi budu ekološka policija”.
Ministar je izrazio zahvalnost BIA i Tužilaštvu koji su, kako kaže, uradili veliki posao i dodaje da je poslednji udarac na sudovima, podsećajući da su za
ugrožavanje zdravlja ljudi zaprećene ozbiljne zatvorke kazne.
Trivan kaže i da bi voleo da osoba koja je zakopala opasan otpad u Obrenovcu nije bila svesna posledica svojih postupaka, jer bi to značilo da je sve uradila iz nehata.
“Ali ako se ispostavi da je znao da je opasan otpad, tu se radi o potpunoj bahatosti, neodgovornosti, nedostatku empatije prema narodu i prema porodici. To je za neke druge specijaliste, na za mene”, poručio je on i upozorio da se nepropisnim odlaganjem otpada uništavaju zemljište i podzemne vode, a samim tim se ugrožava i zdravlje ljudi.
Trivan je podsetio da postoje propisi kako se opasan otpad odlaže, ali i da Srbja nema postrojenja za sve vrste otpada, zbog čega određenu količinu mora da izvozi na dalju preradu.
Ministartvo, prema njegovim rečima, želi da stimuliše subjekte da formiraju postrojenja za zbrinjavanje otpada, ali i da objasni građanima koji ne žele takve objekte u svom okruženju, da su tehnologije prerade danas veoma čiste.
Srbiji nedostaju novac, kapaciteti i projekti
Ponovno uspostavljanje Ministarstva zaštite životne sredine, prema rečima Trivana, je dobar početak, ali još ne znači ništa. Naime, ministar podseća da je pred Srbijom u oblasti zaštite životne sredine još dosta posla, i da joj nedostaju novac, kapaciteti i projektno-tehnička dokumentacija.
“Bez projektno-tehničke dokumentacije nema investiranja. Mi možemo imati i sada pare u budžetu, ali ne možemo ih uložiti bez projektno-tehničke dokumentacije”, naveo je Trivan ističući da neke zemlje u okruženju, koje su danas u EU, upravo iz tog razloga nisu mogle da povlače novac iz predpristupnih fondova.
Zato je, kako kaže, Ministarstvo formiralo poseban sektor za strateško planiranje kako bi pomogli lokalnim samoupravama da se informišu i pripreme projekte.
“Srbija je uradila veliki deo posla, dosta daleko smo dogurali, ne ostaje previše posla u legislativi. Ali stvar je u sprovođenju. Možemo za mesec dana da prepišemo sve propise, ali moramo temljenije da radimo na primeni propisa”, istakao je on.
Ukoliko Ministarstvo zaštite životne sredine naiđe na razumevanje u Vladi i Ministarstvu finansija, Trivan je uveren da se mogu postići veliki koraci.
Mini hidroelektrane samo u nezaštićenim oblastima
Ministar se osvrnuo i na izgradnju mini hidroelektrana u Srbiji. Podseća da je država ima obavezu da jedan deo energije dobija iz obnovljivih izvora, ali i da je istina da mini hidroelektrane ozbiljno rizikuju degradiranje životne sredine u kojoj se grade.
Zato se Ministarstvo protivi izgradnji malih hidroelektrana u zaštićenim područjima i pokušaće da dobiju podršku građana i stručne javnosti da se to zakonski reguliše.
“Sa postojećim mini hidroelektranama teško je okrenuti točak unazad, ali budućnost od koje zavisimo je da prestanemo da gradimo mini hidroelektrane u zaštićenim dobrima. Nemojte da rizikujemo, hajde da gradimo u oblastima koje nisu zaštićene”, poručio je ministar Trivan.
(Kurir.rs/N1)