Hiljade ljudi moglo bi biti izloženo hepatitisu A u Juti, gde se taj virus širi pošto je u San Dijegu izbila epidemija velikih razmera, saopštili su danas zdravstveni zvaničnici.
Postoji mogućnost da su zaraženi radnici preneli virus potrošačima u dva restorana i jednoj prodavnici u oblasti Solt Lejk Sitija, saopštile su vlasti.
U Juti su do sada potvrđena 152 slučaja obolelih, a nema podataka o eventualnim smrtnim slučajevima.
Virus se u Juti pojavio još u avgustu, među beskućnicima i narkomanima u Solt Lejk Sitiju, a sada je počeo da se širi.
Ispitivanjem se došlo do zaključka da je širenje virusa u Juti povezano sa epidemijom u San Dijegu koja je odnela 20 života, dok se na stotine ljudi tamo razbolelo, rekao je portparol Ministarstva zdravlja u okrugu Solt Lejka Nikolas Rup.
To je bila najgora epidemija te vrste u SAD u proteklih 20 godina, a zvaničnici u Kaliforniji su rekli da je epidemija u San Dijegu oslabila, ali da još nije okončana.
Zvaničnici u Juti veruju da se bolest raširila jer su se ljudi kretali između centara za beskućnike u dvema američkim državama, rekao je Rup, istakavši da su beskućnici posebno podložni jer žive u nehigijenskim uslovima.
Kako je dodao, širenje istog virusa u Arizoni i Koloradu takođe je povezano sa epidemijom u San Dijegu.
Vlasti su pozvale sve koji su mogli biti izloženi virusu da kontaktiraju zdravstvene službe i, po mogućstvu, da se vakcinišu.
Vakcina protiv hepatitisa A se obično daje bebama kada napune godinu dana, a od 2002. vakcina je obavezna za decu u vrtićima u Juti.
Hepatitis A je izuzetno zarazna bolest jetre koja se lako širi putem zaražene hrane i vode, ali i seksualnim kontaktom, dok se čestim pranjem ruku infekcija može sprečiti.
Ljudi ovaj virus mogu širiti dugo pre nego što saznaju da su zaraženi jer inkubacija traje dugo - čak do sedam nedelja.
Svinjska kuga se širi Evropom
Svinjska kuga, koja se prvi put pojavila 90-ih godina u Gruziji, Španiji i Portugalu, sada se raširila posebno u Baltičkim zemljama pa sve do Ukrajine.
Navodi se da virus prenose divlje svinje i da lovci sada ubijaju što više tih životinja.
Navodi da Afrička svinjska kuga (ASP), kao što joj i ime kaže, ne potiče sa evropskog kontinenta, pošto joj je poreklo južno od Sahare gde je prenosi takozvani meki krpelj, parazit iz tropskih i suptropskih predela.
Taj parazit se hrani svinjskom krvlju, a virus ASP može da preživi samo u krpeljima ili svinjama. Prenošenje preko ptica-selica zato nije verovatno, a ni ljudi ne mogu da obole od njega. Iako u Evropi nema mekih krpelja, ASP se sve češće registruje, a razlog je u tome što virus putem telesnih tečnosti može da se prenosi direktno iz svinje u svinju.
Navodi se da su prvi pojedinačni slučajevi oboljenja zabeleženi u Španiji i Portugalu 90-ih godina prošlog veka, ali je brzo uspostavljena kontrola nad virusom, kojeg je bilo i na Siciliji.
Navodi se da je najveća epidemija upravo u toku u baltičkim zemljama i istočnoj Evropi - od Gruzije do Češke i od Estonije do Ukrajine. Epidemija je verovatno počela da se širi iz lučkog grada Potija, pošto je tamo jedan brod iz Afrike 2007. bacio pomije koje su bile kontaminirane.
Predstavnica Instituta za zdravlje životinja "Fridrih Lefler" kaže da su se time verovatno zarazile divlje svinje rijući po đubrištu. Prve infekcije u Litvaniji i Poljskoj su dijagnostifikovane kod divljih svinja 2014, a posebno je dramatična situacija u jugostičnoj Poljskoj na granici sa Slovačkom.
Navodi se da nema vakcine protiv ASP i da, kada se virus pojavi na nekoj farmi, sve životinje moraju da budu ubijene. Da bi sprečili širenje virusa, lovačka udruženja su intenzivirala lov na divlje svinje na određenim područjima kako bi se smanjio broj životinja.
Kolera u Zambiji, milion ljudi u Lusaki čeka vakcinu SZO
Milion ljudi u prestonici Zambije, Lusaki, čeka vakcinu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) protiv kolere, u trenutku kada epidemija tamo dobija na razmerama.
SZO je saopštila da su vakcije protiv kolere isporučene ovoj siromašnoj južnoafričkoj zemlji, dok se u Lusaki širi strah od te bolesti.
Ministarstvo zdravlja Zambije navelo je da je kolera, koja je početkom oktobra počela da se širi po zemlji, do sada odnela 63 života, od kojih 58 u Lusaki.
Od 2,672 slučaja obolelih širom zemlje, 2,558 je zabeleženo u zambijskoj prestonici.
Kolera je akutna bakterijska infekcija s dijarejom, uzrokovana zarazom putem vode ili hrane.
Samo nekoliko sati nakon inficiranja, povraćanje i dijareja dovode do teške dehidracije koja može da se završi i smrću ukoliko se brzo ne interveniše.
Kurir.rs/ Tanjug/ Dojče vele
Foto: Profimedia