Kad se razbolite, sve češće odlažete posetu domu zdravlja i uzimate stvar u svoje ruke. Sami postavljate dijagnozu, određujete terapiju, prepisujete lekove... Da li je to što radite dobro po vas?
Lečenje u kućnoj radinosti nekad je značilo popiti vruć čaj, preznojiti se pod debelim jorganom i, kao univerzalni lek za sve boljke, pojesti maminu supicu. Poslednjih godina pojavio se, međutim, novi trend: ulogu lekara sve češće uzimamo u svoje ruke.
Lekaru se neretko odlazi samo po recept - za lek za koji smo već zaključili da nam je potreban. Ako ste prehlađeni, kašljete, imate temperaturu, probleme sa želucem, migrenu, prijatelji, čak i sasvim nepoznati ljudi samouvereno će vam ponuditi savet šta bi trebalo da preduzmete. Lekara danas u donošenju odluke šta da učinite doživljavate, u najboljem slučaju, kao partnera, a u najgorem kao nadzornika, tvrde stručnjaci.
Lekovi bez granica
Naš sagovornik docent dr Janko Samardžić, klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu, otkriva nam pravu sliku:
- Istraživanja pokazuju da skoro trećina stanovništva pribegava uzimanju lekova na svoju ruku, pa umesto lekara, posećuju forume na internetu, pitaju komšije i prijatelje. Procenat onih kojima je na taj način lek pomogao ili im je uopšte bio potreban vrlo je mali. Osim toga, samo desetak odsto ljudi čita priložena uputstva. U većini slučajeva žene su te koje postaju sam svoj lekar, što je u skladu s podacima da su odgovornije prema svom zdravlju, ali i sklonije samolečenju.
Jedan od dokaza da je trend „sam svoj doktor“ u porastu jeste prodaja lekova bez recepta. O običnim vitaminima, mineralima, kremama i sredstvima za mršavljenje da i ne govorimo.
- Određeni broj lekova je predviđen za primenu bez lekarskog recepta. To su lekovi tipa analgetika za blaže bolove, lekovi za mučninu i povraćanje, kao i određeni antialergijski preparati. Međutim, korišćenje lekova za krvni pritisak u vidu samolečenja potpuno je neprihvatljivo, kao i uzimanje lekova za smirenje na svoju ruku. I uzimanje antibiotika pokazalo se neadekvatnim u čak 80 odsto slučajeva, što znači da ne doprinosi izlečenju, već samo porastu neželjenih efekata - kaže dr Samardžić.
Lečenje kod „dr Gugla“
Jedan od glavnih razloga za to što se lečimo sami jeste taj što nam zdravstvene informacije nikad nisu bile dostupnije i danas su među pojmovima koji se najčešće traže na internetu. Nakon sat vremena surfovanja osećate se kao student završne godine medicine, koji je ubeđen da svoja saznanja može da primeni na sebi i drugima, što može biti pogubno.
- U poslednje vreme je rasprostranjena pojava korišćenja različitih foruma na internetu, koji sadrže neproverene podatke i promovišu primenu preparata sumnjivog kvaliteta, uključujući falsifikovane lekove, kojih ima preko 50 odsto. Stav struke je da ovakav vid „lečenja“ treba izbegavati jer donosi više štete nego koristi - zaključuje dr Samardžić.
Samolečenje ponekad može da izgleda kao razuman izbor (kad je reč o lakšim bolestima), međutim, kao i sve ostalo, i ono ima svojih prednosti i mana. Najčešće zamke u koje upadate jesu nedozvoljene kombinacije supstanci, uzimanje lekova koji imaju suprotno ili jednako dejstvo. Princip „sam svoj lekar“ može da rezultira trovanjem, izazivanjem alergija i zavisnosti. Vrlo opasna nuspojava je i odlaganje lečenja. S druge strane, ima i pozitivnih stvari jer zaista nije loše što preuzimate odgovornost za lično zdravlje. Postoje dokazi da velika većina ljudi lekove koje su sami odabrali koriste na propisan način i pažljivo, kao i to da detaljno proučavaju uputstva priložena uz lek.
Kurir.rs