Prvim mantama sam dao imena svoje dece - Ivana, Nikola i Marko, a onda i sestrića i sestričina, tako da ima dosta "srpskih" raža... Srpski se na Baliju čuje i na kopnu - kad doziva svoju mačku Milevu i psa Šabana...
Dok većina nas pod "menjam život iz korena" misli na novu frizuru, više povrća i manje interneta, Užičanin Branko Milovanović (50) pre 10 godina odlučio je da u pravom smislu reči ostvari svoje snove - nekadašnji preduzetnik odbacio je kaput, a ronilačko odelo načinio svojom drugom kožom.
Danas živi na Baliju, drži kurseve ronjenja, a vreme provodi plivajući sa ajkulama i upoznavajući egzotične predele i drevnu kulturu Balinežana.
- Nakon što sam navršio 40. spakovao sam kofere i otišao iz Srbije, svestan da mi treba promena. Dotadašnju ljubav prema različitim ekstremnim sportovima pretvorio sam u karijeru - naučio sam da ronim, kao instruktor nekoliko godina radio sam na Kipru i Tajlandu, sve dok tokom proputovanja po jugoistočnoj Aziji, jedna poseta Baliju nije rekla da je ta zemlja stvorena za mene - priča nam Milovanović kako je sve krenulo.
Kako je ispričao, život je tamo takav da raspršuje sav stres koji "mi Evropljani taložimo u sebi".
- Ljudi su uvek nasmejani i spremni da vam pokažu svoje najbolje osobine, a svet ispod mora toliko je bogat da ga samo oko centralne Indonezije ima više nego u celom ostatku planete zajedno – priča ovaj Užičanin.
Lepote Balija ovaj Srbin još otkriva i potom pokazuje svojim gostima - kako profesionalnim roniocima, tako i onima koji nikada ranije nisu obuli peraja, dok su njegovi snimci podvodnom kamerom prikazivani na TV stanicama "National Geographic" i "Discovery Channel".
- Pri prvom zaranjanju svako doživi udar adrenalina i slatku euforiju zbog ulaska u nepoznati svet, kao i spoznaje bestežinskog stanja. Prvi zaron je uvek "ljubav na prvi pogled". Kasnije se adrenalin izgubi, ali žudnja za svetom ispod površine mora postaje sve jača. Kod mene je to preraslo u ljubav prema istraživanju i dokumentovanju tog prostranstva kamerom, kao i prema prenošenju znanja drugim ronicima - kaže on.
Petlja je, ipak potrebna koliko i zanesenost, jer su lokacije do kojih Branko dolazi gliserima, a potom zaranja nekada i rizične za ronjenje zbog jakih vodenih struja, ali samim tim i zanimljive za ronjenje sa ajkulama, jer baš tu one vole da love.
- Moje kolege i ja sa ajkulama ronimo u otvorenoj vodi. Kavez je za ljude koji se boje ajkula, kao i za fotografe željne senzacionalnih fotki, jer da bi prizvali ajkule, oni bacaju glave tuna oko kaveza. Fotografišu ih kada su vrlo agresivne i ne mare što se mogu povrediti ako nekada ugrizu kavez. Mi ronimo sa ajkulama u njihovom prirodnom staništu i u njihovom domu se ponašamo kao dobri gosti. Samo tako otkrivamo njihovu pravu prirodu – kaže hrabri čovek.
Pod plavo-zelenom površinom oko Branka plivaju i mante, džinovske raže čiji raspon krila seže i do sedam metara, mola-mole - najveće koštane ribe na svetu, teške po nekoliko tona, a onda i morski konjići i kornjače, ribe koje podsećaju na kineske zmajeve, trakaste jegulje i koralolike živuljke.
- Prvim mantama sam dao imena svoje dece - Ivana, Nikola i Marko, a onda i sestrića i sestričina, tako da ima dosta "srpskih" raža. Prva ajkula kojoj sam kumovao jeste Georgina – po junakinji iz Radovana Trećeg. Kada sam je sreo, bila je u kasnoj trudnoći, već u 13. mesecu. Nakon porođaja, Georgina je odmah ponovo zatrudnela, iako ajkule obično prave pauzu od godinu dana. Ali eto, ona je "večno" trudna i bez muža - kroz smeh priča Branko i dodaje da se srpski na Baliju čuje i na kopnu - kada on doziva svoju mačku Milevu i psa Šabana.
- Postoji jedna vrsta rakova, Peacock Mantis, koja drži ruke savijene ispred sebe, a na laktu ima nešto slično orozu na pištolju – kada se ruka otvori, kao da opali pištolj, i ona se kreće brzinom od oko 80 milja na sat, što je prebrzo za kretanje u vodi, koja je 784 puta gušća od vazduha. Na usporenom snimku se mogu uočiti mikro mehurici kavitacije nastali od kuvanja vode zbog brzine kretanja. Taj udarac rakovi koriste u borbi sa drugim vrstama rakova ili da razbiju školjku čijim mesom se hrane – nama bi za to trebala macola, a životinjici veličine dvadesetak centimetara samo brzina udarca. Sada se po ugledu na oblik njihove ruke proizvode propeleri za glisere i brodove – objašnjava on.
Na Baliju Branko je osnovao i svoju firmu, ronilački centar i turističku agenciju koja gostima organizuje kompletan odmor na ovom ostrvu - od smeštaja do aktivnog odmora, snorklinga, raftinga kroz džunglu u stilu Indijane Džonsa, druženje sa majmunima, obilazaka prirodnih lepota kao i neki od 6.005 hramova koliko ih ima na ovom Ostrvu bogova.
(Kurir.rs/Blic/Dunja Tulimirović/Foto: Facebook printscreen)