Korisnici komunalnih usluga susreću često sa kršenjem prava potrošača kao što su ograničeni kriterijumi za korišćenu uslugu, kao i ograničanje rokova za reklamaciju ili naplata fiksne naknade, uprkos tome što zakon propisuje da se plaća samo ono što koristi.
Udruženje "Efektiva" ukazuje čak na šest načina kako građani plaćaju više nego što bi morali komunalne usluge - za vodovod, grejanje i odnošenje smeća.
Nezakoniti kriterijumi za obračun cene
Ne naplaćuju pruženu uslugu u skladu sa potrošnjom, već po kriterijumima kao što su naplata po kvadratu stana ili broju članova domaćinstva, što je potpuno nezakonito i nelogično.
Naprimer, toplane obračunavaju cenu grejanja po kvadratu stambene jedinice, bez obzira na to koliko grejnih tela ima unutra i da li su sva u upotrebi, pa postoje slučajevi stanova iste kvadrature, gde u jednom stanu ima radijatora sa više rebara, ali oba stana plaćaju istu cenu.
Vodovodi naplaćuju po broju članova domaćinstva iako jedan potrošač može da upotrebi veću količinu vode od domaćinstva sa tri člana koja potroše manje.
Takođe, gradska čistoća odnošenje smeća naplaćuje po kvadratu stana, pa tako jedna osoba u stanu od 50 kvadrata može da plaća više od četiri osobe koje mogu da prave više smeća.
Ograničavanja roka za reklamaciju
Nekoliko komunalnih preduzeća ograničava rok za podnošenje reklamacije na račun na osam dana od dana prijema računa. Zakon o zaštiti potrošala ne predviđa rokove tog tipa. Drugo, računi se potrošačima uručuju prostim ubacivanjem u sanduče, pa nije jasno od kog trenutka teče rok za reklamaciju
Nametanje komunalnih usluga
Nametanje komunalnih usluga koje nisu tražene a čak se na konkretnom području i ne pružaju. Uglavnom se odnosi na uslugu odnošenja smeća.
Sistem automatskog knjiženja uplata
Dešava se da komunalne firme prave sisteme za automatsko knjiženje uplata na najstarije neizmireno potraživanje, a to se radi preko računa sa obmanjujućim izgledom i poziva na broj. Cilj toga je izbegavanje zakonski pravila o redosledu uračunavanja ispunjenja potraživanja, a time i izbegavanje primene pravila o zastarevanju potraživanja.
Naprimer, prodavac da korisniku račun za novembar 2017., ali manipulišući pozivom na broj, automatski knjiži uplatu na najstariji potrošačev dug koji može biti i zastareo (na primer iz marta 2010). Onda prodavac podnosi privatnom izvršitelju predlog za izvršenje, tvrdeći da potrošač nije platio novembar 2017. Kad potrošač podnese prigovor, prodavac se pravda pred sudom na to da potrošač prilikom uplate nije naznačio za koji mesec tačno plaća, a kao dokaz ističe činjenicu da na priznanici nije navedeno na koji se mesec ona odnosi. A kada potrošač pribegne plaćanju opštom uplatnicom i sam navede za koji mesec plaća, prodavac opet knjiži njegove uplate na najstarije potraživanje, zbog primene poziva na broj, koji potrošač prepisuje sa prodavčevog računa.
Naplate ono što ne postoji
Zakonom o zaštiti potrošača jasno je propisano da potrošač nema troškove u slučaju da želi da promeni trgovca koji pruža uslugu od opšteg ekonomskog interesa. U praksi se dešava da Toplana naplaćuje trošak "verifikacije isključenja" sa mreže, iako je to izričito zabranjeno. Takođe, nakon isključenja sa mreže, Toplana nastavlja da obračunava i naplaćuje fantomski trošak "instalaciona snaga".
Naplata mesečne fiksne naknade
Nekoliko komunalnih preduzeća u okviru mesečnog računa naplaćuje fiksni trošak pod različitim imenima (mesečna naknada, trošak snabdevača, obračunska snaga...). Zakon o zaštiti potrošača jasno definiše obavezu potrošača da plati uslugu koju je koristio, odnosno da plati onoliko koliko je potrošio.
(Kurir.rs/Blic/Danijela Nišavić)
Foto Beta/Aleksandar Stojanović