Zašto za Mali Božić treba jesti praseću glavu, poparu i vasilicu? A ovo nikako ne smete da radite jer će da vas "tera baksuz"
Za Mali Božić, kao i srpsku Novu godinu, koji se proslavljaju danas, važe mnogi običaji, a svaki od njih ima svoje značenje. Tako je za ručak na današnji dan veoma važno da se jede glava praseta koja se čuva još od Božića.
Prasetina se jede za Božić, jer je ova životinja dinamična, te se smatra da će doneti sreću. Glava koja se ostavlja za srpsku Novu godinu, treba da se jede jer ona svojom njuškom rije zemlju napred, pa se veruje da će sreća ići napred.
Na današnji dan nikako ne sme da se jede meso od krave, jer je ta životinja mirna, a pileće ili kokošije meso jer one riju zemlju ka nazad, pa će onda i sreća ići tim smerom ako se meso ovih životinja jede na današnji dan.
Nakon završenog ručka, bitno je da se kosti od pečenja odnesu i stave na mravinjak kako bi se po verovanju stoka množila kao mravi.
Takođe se u nekim krajevima priprema i popara.
Prema narodnom verovanju, žene treba da spreme vasilicu, odnosno obredni hleb Malog Božića, koji je dobio ime po svetom Vasiliju. U nekim delovima Srbije u njega stavljaju novčić.
Pored ovih postoje i drugi običaji, poput onog da na ovaj dan ne sme da se bije stoka jer će polomiti noge. Tokom današnjeg dana, ljudi ne treba da se svađaju jer će u suprotnom cele godine da ih "tera baksuz".
U mnogim mestima Vojvodine i danas je običaj da se na raskršićima pale vatre. To se radi kako bi bila jača Sunčeva svetlost i toplota, kao i jer ima čistilačko dejstvo.
Na Mali Božić u posetu kući treba da dođe neki muškarac jer prema verovanju to donosi sreću.
Za novogodišnji ručak važno je da okrenete stolnjak licem prema kako bi označili Novu godinu i novi život.
(Kurir.rs/Foto Marina Lopičić)