Klaudija Rahval je žarko želela da roditeljima kaže da neće umreti i da primećuje sve što se događa oko nje.
Mogla je da čuje svaku reč, ali ne i da i sama proizvede ijedan zvuk. Nije mogla da guta, ni da pomeri mali prst, čak ni milimetar. Njeno stanje jako je specifično i zove se sindrom zaključanosti u telu (Locked-in sindrom).
Sve je počelo pre dve godine. Poljakinja je studirala mikrobiologiju u Dablinu, a u septembru je nameravala da otputuje kući u Živjec, na jugu Poljske.
Dan pre puta, na treningu odbojke osetila je mučninu i jaku glavobolju, ali su sledećeg dana tegobe prestale i mogla je da putuje. Kad je stigla kući, ponovo joj je bilo loše. Leva strana tela joj se oduzela. Hitno je primljena u bolnicu i pala u komu. Priključena je na aparate za održavanje života.
Lekari su ustanovili da boluje od pomenutog sindroma zarobljenosti u vlastitom telu. Potpuno je svesna, ali i potpuno paralizovana.
"Bilo je strašno. Probudila bih se i setila svega. Pokušavala sam da se pomerim, ali bila sam zarobljena u sopstvenom telu", priča danas. U takvom stanju je bila oko pet meseci.
Posle nekoliko nedelja u bolnici, Klaudija je očima uspela da stavi porodici do znanja da ih čuje.
"Roditelji su mi pokazivali slova abacede i trepnula bih kod određenih slova. Tako sam formulisala reči", priča Klaudija.
To joj je dalo nadu. Posle četiri meseca ispustila je prve zvuke, a zatim izgovorila i prve reči. Ponovo je naučila da guta, a uz pomoć štaka je čak mogla da ustane.
Danas, dve i po godine kasnije, o svemu tome može i da priča. U međuvremenu je završila i fakultet.
"Danima mi se činilo da nema nikakvog pomaka, ali kada vidim dokle sam stigla mislim da je to pravo čudo", kaže ona.
Kurir.rs/Dejli mejl
Foto: Facebook