Prof. dr Zoran Radojičić, od juče je u žiži javnosti kao čovek koji se nalazi prvi na listi SNS za izbore u srpskoj prestonici.
Ipak, ono što je mnogo bitnije od toga je da se radi o vrhunskom lekaru, specijalisti dečje hirurgije i dečje urologije za koga kažu da je jedan od omiljenih doktora najmlađim pacijentima u Univerzitetskoj dečjoj klinici.
Zahvaljujući strpljenju, profesionalnosti ali i milom pogledu i toplom osmehu uspeo je da zadobije poverenje mnogobrojnih mališana koji za njega kažu to je “moj Zoran”.
Prvog susreta sa operacionom salom dr Radojičić se prisetio ranije u jednom od intervjua.
"Moram da priznam da prvi susret sa operacionom salom nije nagoveštavao da ce hirurgija biti moj izbor. Tokom studija sa grupom kolega sam prisustvovao hirurškoj intervenciji. Pozlilo mi je i gotovo da sam se onesvestio. Očekivao sam da profesor bude grub i da se tu završava svaka nada da ću ikada postati hirurg. Na moje iznenađenje profesor je rekao: “Ovaj mali će biti dobar hirurg, zna za strah, imaće dobar osećaj i razumevanje za pacijenta.” Neočekivana podrška mi je značila u narednim godinama i u mnogome opredelila moj izbor. Setim se te rečenice i danas, kada predajem studentima. Uočim intenzivne unutrašnje borbe mladih ljudi i cilj mi je da ih podržim i kada je znanje u pitanju i kada se radi o razvoju kapaciteta ličnosti za izazove profesije. Verujem da su dobri lekari oni koji uspevaju da se izbore sa izazovima na oba fronta", ispričao je svojevremeno Radojičić.
Za operacije solidnih tumora on kaže da su profesionalno i lično vrlo izazovne.
"Nažalost, u poslednjih deset godina dupliran je broj dece kod kojih se tokom godine otkrije neka maligna bolest. Intervencija traje nekoliko sati, podrazmeva koordinaciju velikog medicinskog tima. Veoma je stresna činjenica da i kada uradite sve kako je planirano, finalni ishod ne zavisi u potpunosti od vas. Dani posle operacije su veoma važni za ceo tim, čekamo rezultate i nadamo se najboljem i mi i porodica", objasnio je jednom prilikom ovaj vrsni doktor.
Na pitanje kakav je osećaj kada držite nečiji život u rukama, dr radojičić kaže da hirurzi ne vole da misle o svom poslu na taj način.
"U operacionoj sali smo svaki dan, dajemo najbolje od sebe i tokom godina postajemo toliko vešti da većina operacija biva rutina. Ipak, ukoliko nešto krene po zlu u sali ili su operacije hitne i veoma teške, potrebno je mnogo podrške i potrebni su “ventili”. Trudim se da razgovaram sa prijateljima, porodicom, da kvalitetno provodim svoje vreme, bavim se sportom. Sa druge strane samopouzdanje daje i činjenica da se stalno usavršavam, pratim trendove i dajem sve od sebe da ostanemo u samom vrhu svetske dečje medicine", ispričao je on.
Pozitivne mantre deo su svakodnevnice omiljenog doktora i možda su baš one “krive” za status omiljenog.
"Volim pozitivne proruke, mnogo čitam i u svaki dan unesem neku novu poruku, tako se motivisem. Ovih dana moto mi je: I najsloženiji zadatak se može rešiti ako se podeli u više manjih zadataka", istakao je on.
Kako je ispričao ovaj posao ne bi menjao ni za koji drugi jer zahvaljujući njemu uspeo je da zadovolji svoje unutrašnje altruističke potrebe.
"Možda će zvučati kao fraza ali važno je da čovek zadovolji svoje unutrašnje altruističke potrebe. S druge strane hirurgija nudi kombinaciju hormona straha (adrenalina) u toku operacije, a potom hormona zadovoljstva (endorfina) po uspeloj operaciji i kada čovek jednom to oseti, ima stalnu potrebu da to ponavlja, nikada ne menja to zanimanje", zaključio je ovaj stučnjak.
Pored operacija i najmlađih pacijenata, Radojičić će pamtiti posebno jednu anegdotu.
"Kad radite sa ljudima mnogo je anegdota ali jedna je posebno upečatljiva. Trebalo je da operišem dete, na preglede ga je dovodila majka. Izašao sam iz sale zadovoljan jer je operacija prošla veoma dobro. Otac koga sam prvi put video mi je rekao: “Stvarno ste human i dobar čovek. Pomogli ste nam mnogo, moram da vas zamolim, da li biste hteli da nam budete žirant za stan?”. Nisam mogao da verujem šta me čovek pita", kaže kroz osmeh.
Kurir.rs/Blic/Ana Đokić