Ova mala država površine je 23.200 kilometara kvadratna i jedna je od najmanjih zemlja ovog velikog kontinenta, sa manje od jednog miliona stanovnika.
Džibuti je bivša francuska kolonija, pa nije ni čudo šta Francuska i dalje ima nekoliko vojnih baza u toj zemlji. Međutim, tamo već neko vreme svoje baze imaju i SAD, kao i pojedine evropske i azijske države, a grade se i nove.
Nakon terorističkih napada 11. septembra, Sjedinjene Države su na Džibutiju osnovale Kamp Lemonijer - svoju jedinu trajnu vojnu instalaciju u Africi - kako bi se borile protiv terorističkih pretnji u Jemenu i na Rogu Afrike.
Italijani takođe imaju svoju bazu, dok su vojnici iz Nemačke i Španije česti gosti Francuza.
Svoju bazu je u Džibutiju izgradio i Japan i to je njegova prvaprekomorska vojna baza. Prošlog leta je i Kina učinila isto, a sada Japan planira da svoju bazu proširi kako bi se suprotstavio rastućem uticaju Kine.
U toku je izgradnja i baza još jedne moćne i bogate zemlje - Saudijske Arabije.
Postoje i glasine da i Indija razmatra da i ona za sebe uzme deo ovog "najskupljeg vojnog imanja na svetu"
Ukoliko se to desi, onda će gotovo svaka velika svetska sila, osim Rusije, imati svoju bazu u Džibutiju.
Bruno Makaeš, portugalski političar i naučnik je napisao tekst o Džibutiju za list "Politiko" u okviru serijala tekstova "Ratovi koji dolaze".
"Ovde će početi Treći svetski rat", rekao je on.
On je opisao svoju posetu Džibutiju gde je video kineske i američke vojnike kako koriste svaku priliku da fotografišu rivalsku vojnu opremu i logistiku.
"Pukovnik Bogore, vrhovni komandant obalske straže Džibutija, rekao mi je da je morao da uvede red nakon što su kineski mornari stalno slikali neadozvoljene fotografije američkog broda razarača", rekao je Makaeš.
Zašto baš Džibuti?
Ova država se nalazi na Rogu Afrike, blizu konfliktnih zona u Africi i na Bliskom istoku. Vojni udari iz Džibutija mogu da stignu do Somalije, Sudana, Jemena, Sirije i Iraka za nekoliko minuta.
Džibuti se nalazi i blizu Sueckom kanalu, jednom od najprometnijih vodenih puteva i čestoj meti pirata. Nekoliko država rukovodi svojim antipiratskim operacijama iz Džibutija. Zemlja ima i granicu sa Somalijom, jednim od glavnih centara regionalih pirata.
Šta ako dođe do rata između zemalja sa bazama na Džibutiju?
Odgovor na ovo pitanje nije jasan, a mnogo toga će zavisiti od prirode potencijalnog konflikta. Ukoliko Indija zaista otvori vojnu bazu u Džibutiju, svaki budući mogući konflikt bi se momentalno raširio na tu teritoriju, jer je Džibuti od izuzetnog značaja za Kinu naročito da bi mogla da "okruži" Indiju.
U scenariju konflikta između SAD i Kine u Južnom kineskom moru, njihove baze u Džibutiju bi sigurno bile stavljene u stanje uzbune, ali bi mogle i da ostanu sa strane.
Jedna od mogućnosti je i da zaraćene države izaberu upravo Džibuti kao poprište ograničenog sukoba. Svaki teritorijalni spor između Kine i Japana je toliko opterećen opasnošću da je moguće da će dve zemlje pre želeti da se obračunaju daleko u Africi.
Izgleda da jedna nedavna epizoda potvrđuje ovo tumačenje: Kao što je otkriveno u jednom tekstu u zvaničnom listu kineskog Vrhovnog tužioca, prošle godine japanski brodski brod je poslao ronioce da i špijuniraju kineski ratni brod u vreme kada su oba broda pristajala u Džibutiju.
U prošlom veku konflikti su bili pažljivo organizovani uz jasne granice i sfere uticaja, ali danas, globalizacija je uticala na to da se rivali nalaze veoma blizu jedni drugima - a Džibuti je savršena slika ovog novog sveta, gde su velike sile prisiljene da dele isti prostor.
Kurir.rs/Politico.eu/Net.hr
Foto: YT Printscreen