Ljubomir Mihajlović: Miri Marković nisam dao 5 miliona maraka za JUL
Osim što joj nije dao kredit i dozvolio da puši u banci, Ljuba Šiptar je Miri predložio da se pokloni ispred slike patrijarha Pavla i da se prekrsti
Nekoliko meseci pre formiranja JUL-a, kod mene u banku došli su Mira Marković, Nenad Đorđević i direktor „Dunav osiguranja” Nebojša Maljković.
Kaže Mira, mi imamo u planu da formiramo jednu partiju koja će biti pandan Socijalističkoj partiji, u pregovorima smo za kupovinu jedne zgrade na Dorćolu i treba nam kredit od pet miliona maraka.
Bili su strogi uslovi, i ja kažem, gospođo… Prekinu me: „Nisam ja gospođa, nego drugarica”. Dobro, drugarice Miro, ne možete da dobijete kredit jer ne ispunjavate uslove.
Ljuba Mihajlović zvani Lljuba Šiptar je 12 godina bio na čelu najveće banke u regionu, Komercijalne banke, i smatralo se da je blizak s porodicom Milošević, da je njihov lični bankar i da su, pored Slobodana, na njega imali veliki uticaj i Mira, Marko i Marija.
Mihajlović je ispričao da se s Miloševićem samo dva puta sreo, i da Milošević od njega nikada nije tražio nijednu uslugu.
„S Markom sam se sasvim slučajno video dva puta u Požarevcu. Neko društvo je bilo, sedeli smo u kafani i zabavljali se. On je imao nekoliko registrovanih firmi, ali nisu radile. Mislim da je radio zajedno s Vladom Kovačevićem Trefom.
A Marija… Ona je došla jednom s Hadži Draganom Antićem kad je on postao glavni urednik i direktor „Politike”. Njena želja je bila da vidi kako je uređena banka i prostor gde su se nalazili sefovi, koji su u to vreme bili najmoderniji u Evropi. Ja sam joj sve to pokazao i ona nije skrivala oduševljenje, mada nikada nije otvorila sef”.
Međutim, Mira Marković nije bila oduševljena susretom s najvećim srpskim bankarom.
„Nekoliko meseci pre formiranja JUL-a, kod mene u banku došli su Mira Marković, Nenad Đorđević i direktor „Dunav osiguranja” Nebojša Maljković.
Kaže Mira, mi imamo u planu da formiramo jednu partiju koja će biti pandan Socijalističkoj partiji, programi će nam biti slični, i naš zadatak je da privučemo članstvo iz opozicionih partija. U pregovorima smo za kupovinu jedne zgrade na Dorćolu i treba nam kredit od pet miliona maraka s niskom kamatom. A tada samo što je počela primena deda Avramovog programa jedan dinar – jedna marka.
Bili su strogi uslovi, i ja kažem: gospođo… Prekinu me, nisam ja gospođa, nego drugarica. Dobro, drugarice Miro, ne možete da dobijete kredit jer ne ispunjavate uslove. Ona je ljutito ustala i kazala – zapamtićete ovo. Svi troje su izašli iz kabineta bez pozdrava. A kad su ušli u kabinet, Mira je odmah htela da zapali cigaretu. Vi ovde nemate pikslu, pitala je. Ne, rekoh. U ovoj banci se ne puši. ‘Pa, ja hoću da zapalim cigaretu.’ U ovoj banci se, gospođo, ne puši. ‘Nisam ja gospođa, ja sam drugarica.’ Iz fioke izvadim pravila rada i ponašanja klijenata banke, čitava knjiga, i negde tamo u članu 52 piše – strogo zabranjeno pušenje. Objasnim joj da se, kad se puši u kancelariji, umanjuje radna sposobnost, i da sam ta pravila prepisao iz nemačke Dojč banke. Devedeset druge sam zabranio pušenje u banci, a vlast je donela zakon dve hiljade i neke”.
Osim što joj nije dao kredit i dozvolio da puši u banci, Ljuba Šiptar je Miri predložio da se pokloni ispred slike patrijarha Pavla i da se prekrsti.
„U kabinetu sam držao fotografiju Slobodana Miloševića, što je zakonom bilo obavezno, i veliku sliku patrijarha Pavla. Rekoh, gospođo, ovog čoveka stalno viđate, s njim i spavate. Ali iz poštovanja, morali biste da se pomolite ispred slike patrijarha, ima tamo sveća i kandilo, pa se prekrstite. Kaže, ja ne verujem u Boga, je l’ vi verujete u Boga? Rekoh, verujem. Stvarno verujete? Verujem, i to stvarno verujem.”
Pretnje Mire Marković upućene Ljubi Šiptaru nikada se nisu ostvarile, a i kako bi kada je naspram sebe imala bankara koji je raspolagao s više stotina miliona maraka, koje su bile na izvol’te državi u vreme ratova i međunarodnih sankcija. To je samo još jedna potvrda teze da je devedesetih godina od Ljube Šiptara bio moćniji samo Slobodan Milošević.
Mihajlović je u penziji već deceniju. Ima 76 godina, vitalan je i kaže da bankarstvo i dalje ima u malom prstu. Živi skromno, tvrdi da se nije obogatio iako je mogao, zadovoljanje što može mirno da spava.
Žali što ga godinama niko nije pozvao za savet jer smatra da bi njegovo znanje i iskustvo bili od velike koristi današnjim bankarima, privrednicima i ministrima. Iako je imao ličnu tragediju, doživeo je pogibiju sina, kaže da je srećan čovek, pogotovo od pre dve i po godine, kada je postao deda blizanaca.
„Bog jednom uzme, a drugi put dvostruko vrati”, završava svoju ispovest Ljuba Šiptar.
(Ekspres.net/Velimir Perović)