Vasilije Vasa Popović, narodni knez od Drugog srpskog ustanka, bio je najpouzdaniji i najvažniji obaveštajac knjaza Miloša Obrenovića a knjaz ga je oslovljavao sa “brate” što govori o tome koliko je poverenje imao u njega.
Popović je, zapravo, bio brat od ujaka kneginje Ljubice a Miloš ga je početkom 1819. godine postavio za glavnog kneza požeške nahije iako nije imao ratnih zasluga.
Knez Vasa bio je akter i kreator mnogobrojnih tajnih špijunskih i diplomatskih misija, prenosilac depeša i usmenih poruka o kojima je smelo da zna tek nekoliko najuticajnijih ljudi. Šefovao je grupi izvrsnih srpskih uhoda po drugim zemljama. Modernom terminologijom, bio je knjažev Džejms Bond, sve do svoje smrti 1832. godine.
Međutim, njegov značaj i zasluga za oslobođenje Srbije su ostali velika tajna a istina o sudbini i ulozi ovog velikana izronila je tek pred dvestotu godišnjicu Drugog srpskog ustanka.
"U spiskovima prvaka Miloševog ustanka iz 1815. Vasa Popović se najpre pominje kao pisar gospodara Jovana Obrenovića. Zatim postaje jedan od trojice Miloševih tajnih savetnika. Za kneza Požeške nahije, sa sedištem u Čačku, koja je sezala sve do Trstenika, izabran je 1819. Uz tu funkciju obavljao je najpoverljivije dužnosti u korist ostvarenja konačnog cilja, srpske samostalnosti. Sam ustanak je, gledan u vojnom smislu, trajao svega nekoliko meseci. Njegov nastavak bile su duge, mukotrpne diplomatske borbe, pregovori i dogovori najpre sa turskim Marašli-pašom pa nadalje, sve do delatnika i emisara tadašnjih velesila. Knjazu su za sve to bili potrebni najsposobniji i najodaniji ljudi, a oni su uz tu diplomatsku i obaveštajnu delatnost u njegovo ime na unutrašnje političkom planu istovremeno predstavljali i vršili sudsku i vojnu vlast", izjavio je istoričar Aleksandar Marušić, kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.
Marušić je objasnio da se na čuvenoj slici „Takovski ustanak“ prikazuje i lik Popovića, ali se ne zna ko je to tačno. U narodnom predanju ostalo je zapisano i da je Vasa sa Milošem imao uspone i padove a iza njega ostala su neka pisma knezu u kojima kaže da je službovao kod oba Obrenovića i dobro zna "kakvi su oni ljudi“.
Vasa je bio pravdoljubiv, bavio se sirotinjskim mukama, a za razliku od većine uglednih Srba koji su bili turkofili ili austrofili, on je više naginjao ka Rusiji.
Među agentima koje je stvorio, bilo je trgovaca, putnika, ali i običnih ljudi i sveštenika.
U srpsku istoriju je ušao sa špijunskim rekvizitom, vrlo neobičnim, koji se čuva u muzeju u Takovu. Radi se o dvodelnim štapom za hodanje, koji ima ugrađen bodež. Donji deo je uski cilindar u kom je Vasa nosio poverljive depeše a ovo pomagalo nikako nije moglo da upadne u oko turskim špijunima jer je bilo veoma neugledno.
Knez Vasa se družio i sa Vukom Karadžićem. Umro je 17. januara 1832. godine u Beogradu a za njegovu smrt se vezuju razne misteriju. Milan Đ. Milićević je u svom “Pomeniku” zabeležio da je Vasa, krenuvši na put iz Čačka za Beograd, još u svom dvorištu, zakačio glavom za konopac za sušenje rublja, dobio na čelu malu ranu, koja se u putu pozledila "pa čim dođe u Beograd, legne u postelju, naturi se na njega crveni vetar, od koga i umre".
Bio je sahranjen u porti beogradske crkve, da bi mu ostaci bili preneti u Breznu kod crkve čiji je ktitor bio.
Inače, Vuk Karadžić je za smrt Vase otvoreno okrivio Miloša Obrenovića.
(Kurir.rs/Večernje novosti)
Foto ilustracija Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI ! PRIŠTINA DANAS O ISTRAZI POVODOM UBISTVA OLIVERA IVANOVIĆA?!