Dobitniku 64. NIN-nove književne nagrade Dejanu Atanackoviću večeras je u Beogradu uručeno to prestižno priznanje za roman prvenac - "Luzitanija".
Atanackoviću, koji nije prisustvovao poglašenju najboljeg romana u 2017.
godini, jer živi u Italiji gde predaje više predmeta iz oblasti vizuelne umetnosti i kulture na univerzitetskim programima u Firenci i Sijeni, nagradu, koja se sastoji iz povelje i milion dinara, uručila je prošlogodišnja dobitnica Ivana Dimić.
Autor nagradjenog romana naveo je da je svestan da je sam izbor nepoznatog pisca i debitantskog romana "hrabar izbor, koji će svakao naići i na podršku i na osporavanja", te da će on nastojati da i svojim daljim radom dodatno opravda čast koja je "Luzitaniji" ukazana.
Prema njegovim rečima, poslednjih dana stizala su mu brojna pitanja o sadržaju i značenjima "Luzitanije", a jedno od neizbežnih ticalo se političkog značenja romana, povezanosti dela sa aktuelnim političkim trenutkom i okolnostima. Deo pitanja se, kako je dodao, odnosio na povezanost politike i umetnosti i uloge umetnosti u društvu.
Atanacković je podsetio da se umetnost zasniva na postavljanju pitanja, i dodao da umetnost koja ne postavlja pitanja i ne preispituje dato stanje stvari, nije umetnost, već vid ukrasa i dekora, kič, koji oduvek ima svoj politički pandan.
Zahvaljujući na nagradi on je rekao da je možda upravo umetnost ta koja može da pomogne da se reči politika vrati dostojanstvo, "da se ona odvoji od okoštalog mrskog predznaka, od lopova, samosažaljivih lažova i manipulanata, mitova, urbanističkog divljanja, tajnih ugovora, od partijskih poltrona, kukavica, cenzure i atocenzure, lažnog patriotizma, od pogrešno zapisanih istorija i lošeg pamćenja".
"Potrebno je politiku odvojiti od ljudi koji samoj reči politika oduzimaju smisao svojom osrednjošću i patetikom, od lažnh doktora nauka, od fedualnih vladara, od kriminala koji cveta tamo gde je politika sve to od čega je politiku potrebno odvojiti", rekao je Atanacković.
Prema njegovim rečima, možda je upravo to jedna od važnijih uloga umetnosti.
"Potrebno je probuditi mnoge uspavane i potisnute slike, a samim tim probuditi u sebi i ono osećanje od kojeg i pojedinac i društvo najviše strepe, a reč je o plemenitom osećanju, hrabrom osćanju, osećanju potiskivanom i sputavanom, osećanju koje otrežnjuje, koje ruši iluzije i budi nadu u nove početke - osećanju stida. Gradjanin koji oseti stid pogledaće oko sebe i odmah razumeti da je, kao u životu, sopstvenu zapuštenu kuću potrebno najpre počistiti", rekao je Atanacković.
Atanackoviću je nagrada uručena na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci, upriličenoj četiri dana pre 83. rodjendan NIN-a i pred izlazak 3.500 broja, što je, kako je rekao glavni urednik nedeljnika Milan Ćulibrk, "s sobzirom na stanje u medijima i to da pola dnevnih novina nikada nije doguralo do tog broja, za ponos".
Ćulibrk je navo da je za NIN najvažnija istina, "istina pre svega i iznad svega i po svaku cenu istina", a vrednost nedeljnika to što neguje pravo na drugačije mišljenje od sopstvenog.
Predsednik žirija Božo Koprivica ocenio je da roman "Luzitanija" predstavlja "pohvalu ludosti" i da je bez obzira na teške i tagične teme kojima se bavi, pisan stilom koji ima neku čilost i pokretljivost.
Prema rečima Koprivice, velika odlika romana je ritam i što je pisan sa radošću.
"Ako ne pišete s radošću nema dobrog romana", rekao je Koprivica.
Roman "Luzitanija" po rečima autora pisan je dve godine. Zamišljen kao utopijski, preispituje odnos razuma, ludila i gluposti kroz priču o beogradskoj psihijatrijskoj bolnici tokom Prvog svetskog rata smeštenoj u zgradi poznatoj kao Doktorova kula.
U finalu za NIN-ovu književnu nagradu su bili romani "Srodnici" Jovice Aćina, "Gorgone" Mire Otašević, "Luzitanija" Dejana Atanackovića, "Danas je sreda" Davida Albaharija i "Srebrna magla pada" Srdjana Srdića.
(Kurir.rs/Beta)