Na osnovu podataka Štaba MUP-a za Kosovo i Metohiju od 1. januara 1998. do 31. decembra 2001. godine, zločinci OVK ubili su 1.324 Srbina i 122 pripadnika ostalih nacionalnih zajednica
Specijalno tužilaštvo u Prištini koje istražuje zločine tzv. Oslobodilačke vojske Kosova sarađivaće sa srpskim državnim organima, koji poseduju ogromnu dokumentaciju o zločinima u južnoj pokrajini
Država Srbija je posle 19 godina od završetka rata na Kosovu i Metohiji formirala jedinstvenu bazu podataka i dokaza o zločinima koje je u južnoj pokrajini počinila tzv. Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), i sva ta dokumentacija je dostavljena Specijalnom tužilaštvu u Prištini, koje uskoro, kako je najavljeno, treba da podigne optužnice protiv više od 60 pripadnika OVK.
Na osnovu podataka Štaba MUP-a za Kosovo i Metohiju od 1. januara 1998. do 31. decembra 2001. godine, zločinci OVK ubili su 1.324 Srbina i 122 pripadnika ostalih nacionalnih zajednica. Albanski teroristi su kidnapovali 1.359 Srba i 305 Roma i Bošnjaka, a od ukupnog broja otetih, 569 osoba je i dalje nepoznate sudbine.
Milovan Drecun, predsedavajući Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, kaže da se u Radnoj grupi, koja je formirana 19. oktobra 2015. godine, nalaze predstavnici BIA, VBA, VOA, SORZ, Tužilaštva za ratne zločine, Kancelarije za nestala lica, Kancelarije za Kosovo i Metohiju i pet poslanika Skupštine Srbije.
– Objedinili smo saznanja kojima raspolažu naše službe o počinjenim zločinima i formirali jednu veliku bazu podataka na osnovu izjava svedoka i dokumentacije te izvršili analizu počinjenih zločina od OVK. Formirali smo analitički tim koji je napravio sistematizaciju ratnih zločina po zonama odgovornosti terorističke OVK i uspostavili saradnju sa Specijalizovanim tužilaštvom u Prištini, koje predvodi Dejvid Švendimen.
Tužilaštvu u Prištini smo dostavili kompletnu informaciju o ratnim zločinima koje je počinila OVK u periodu 1998-1999. i dokumentaciju Komisije za nestala lica koja se odnosi na period nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo. Specijalnom tužilaštvu u Prištini je fokus na tome da se pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK u Prištini pokrenu procesi i protiv neposrednih izvršilaca i da se utvrdi komandna odgovornost pripadnika OVK.
Mi smo im dali čitav dosije kako je OVK bila organizovana, ko su bili komandanti brigada i nižih formacija, raznih specijalnih jedinica i grupa, i dali smo im prateću dokumentaciju koja sve to potvrđuje – kaže Drecun.
Predstavnici Specijalnog tužilaštva iz Prištine do sada su u Srbiji saslušali više od 460 potencijalnih svedoka.
– Mi smo tražili da Specijalno tužilaštvo tretira i ubijanje pripadnika naših vojno-policijskih snaga kao ratni zločin, a ne kao pogibiju u ratu dve sukobljene strane. Dostavili smo i dva posebna dosijea o stradanju novinara i Roma - ističe Milovan Drecun.
Prema podacima srpskih bezbednosnih službi, OVK je formirala 77 improvizovanih zatvora, gde su svakodnevno zlostavljali, mučili, silovali, palili i ubijali zatočene civile.
U operativnoj zoni „Paštrik” bila su 23 zatvora pod kontrolom komandanta zone Bisljima Zurapija. „Orahovačka grupa” OVK je samo u julu 1998. godine izvršila četri napada na Srbe u Orahovcu, u selima Opteruša, Retimlje, Zočište i Velika Hoča. Terete se da su kidnapovali i ubili 45 Srba, od kojih je 2006. godine ekshumirano i identifikovano 21 telo.
U blizini Radonjićkog jezera kod Dečana, na području operativne zone „Dukađini”, kojom su komandovala braća Haradinaj sa sadašnjim tzv. kosovskim premijerom Ramušom na čelu, pronađena je masovna grobnica, iz koje je ekshumirano 37 civila srpske, romske i albanske nacionalnosti.
Haradinaji se terete da su na području severne Metohije imali 31 zatvor.
Kod sela Volujak, pored Kline, u operativnoj zoni „Drenica”, čiji je komandant bio Sulejman Selimi, iz masovne grobnice je ekshumirano 20 Srba.
U operativnoj zoni „Karadak”, na čijem čelu je bio Ahmet Isufi, kidnapovano je i ubijeno najmanje 15 Srba iz Gnjilana, čija su tela pronađena u masovnoj grobnici u selu Ugljare.
Obdukcija je pokazala da su svi bili zverski mučeni. Sledbenici Isufija su u okolini Gnjilana oformili šest zatvora, u kojima su se pripadnici OVK iživljavali nad zarobljenim Srbima.
Jedan od najjezivijih logora nalazio se u selu Klečka, između Lipljana i Suve Reke, u operativnoj zoni „Lab”, kojom je komandovao Rustem Mustafa. U tom selu zarobljeni Srbi su mučeni, silovani i ubijani, a zatim spaljivani u seoskoj krečani.
Zločina je bilo na svim stranama, i vreme je da svi za koje se dokaže da su počinili ili naredili zločin dobiju adekvatnu kaznu. U dosad završenim sudskim procesima Srbi su u Hagu, Beogradu i Prištini dobili više od 300 godina zatvora. Pred kosovskim sudovima pravosnažno je osuđeno 12 Albanaca i 14 Srba koji su počinili ratne zločine.
Zbog ratnih zločina nad srpskim stanovništvom, u Hagu je osuđen samo jedan Albanac - Haradin Balja, koji je zbog mučenja Srba zatočenih u logoru Lapušnik i ubistva desetorice Albanaca lojalnih Srbiji dobio 13 godina zatvora.
Od Specijalnog suda za ratne zločine OVK očekuje se da pred lice pravde izvede počinioce, ali i komandni sastav OVK, koji sada predstavlja kosovsku političku elitu. Ta ekipa, koju predvode Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Kadri Veselji, pokušava da u kosovskom parlamentu izdejstvuje odluku o ukidanju Specijalnog suda jer znaju da će ih Sud poslati na višegodišnje robije. SAD i EU su im poručili da je njihovo vreme na izmaku.
Inače, Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu i Metohiji osnovan je posle izveštaja Saveta Evrope u kojem je švajcarski senator Dik Marti govorio o zločinima pripadnika OVK nad etničkim manjinama i političkim rivalima od 1998. do kraja 2000. godine.
Specijalni izvestilac Dik Marti sproveo je istragu koja je krajem 2010. rezultirala izveštajem u kojem se tvrdi da je oko 500 civila (uglavnom Srba i Roma, kao i oko 100 Albanaca) oteto na Kosovu posle dolaska Kfora i da je jedan broj njih tajno prebačen u Albaniju kako bi se trgovalo njihovim organima. Savet Evrope je taj izveštaj usvojio 2011. godine i zatražio nezavisnu istragu koja bi došla do istine o svim tvrdnjama. To je pokrenulo mehanizam za formiranje Specijalnog suda.
Dik Marti je kao najodgovornije za zločine kojima će se baviti Specijalni sud direktno imenovao većinu lidera tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, koji su bili članovi „Dreničke grupe” i koji su danas vodeći političari na Kosovu.
– Imena bivših visokih komandanata OVK protiv kojih se vodi istraga u vezi s Martijevim izveštajem i dalje se drže u najstrožoj tajnosti i niko u Prištini, osim američkog ambasadora, ništa o tome ne zna. Za Kosovo će nastupiti teški dani kada Specijalni sud podigne optužnice - smatra Ismet Hajdari, poznati kosovski novinar.
Specijalni istražni tim došao je do nespornih dokaza dovoljnih za podizanje optužnice protiv pojedinih bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova.
– Rezultati istrage uveliko se slažu s Martijevim izveštajem Savetu Evrope iz 2011. godine -izjavio je američki tužilac Džon Klint Vilijamson, koji vodi specijalni tim za otkrivanje zločina.
Albanski ekstremisti su i posle dolaska međunarodnih snaga u južnu pokrajinu počinili stotine zločina nad srpskim stanovništvom, ali je svega par njih sudski procesuirano.
– Tražili smo dokumentaciju o zločinima posle dolaska međunarodnih snaga, kojom raspolažu Unmik, Euleks, OEBS i Kfor, ali te dokumentacije nigde nema – tvrdi Drecun.
Ramuš Haradinaj dva puta oslobođen
Srbija je protiv Ramuša Haradinaja podnela više od 100 krivičnih prijava zbog terorizma, silovanja, mučenja i ubistava civila. U dva navrata optuživan je pred Tribunalom u Hagu, ali je oba puta oslobođen optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Prvu oslobađajuću presudu Hag je doneo 2008. konstatujući da je Tužilaštvo dokazalo da su pripadnici OVK počinili zločine, ali ne i da je za to odgovoran Haradinaj.
Oslobađajuća presuda poništena je u julu 2010. zbog zastrašivanja svedoka. Postupak je ponovo pokrenut 2011, ali je Ramuš u novembru 2012. oslobođen.
SRBI OSUĐENI ZBOG RATNIH ZLOČINA NA KOSOVU I METOHIJI:
U HAGU:
Nebojša Pavković 22
Sreten Lukić 20
Vlastimir Đorđević 18
Nikola Šainović 18
Dragoljub Ojdanić 15
Vladimir Lazarević 14
U SRBIJI:
Željko Đukić 20
Dragan Medić 20
Dragan Borojević 20
Miodrag Šolaja 15
Slađan Čukarić 20
Radojko Repanović 20
Miroslav Petković 15
Miodrag Nišavić 13
Pred Specijalnim sudom u Beogradu u toku su procesi za ratne zločine počinjene nad albanskim stanovništvom u selima Ljubenić, Ćuška, Pavlan, Zahać i Trnje.
(Ekspres.net/Velimir Perović)