"Mladić koji je ostao budan 11 dana" je priča o događaju iz 1963. koja objašnjava neke od najmisterioznijih tajni ljudskog mozga.
Krajem 1963. godine u SAD-u su prašili Bič Bojsi, Vijetnamski rat je počeo da da bere mlade i da ih pretvara u vojnike, klinci su uživali u u božićnim praznicima, ali je dvojici 17-godišnjaka palo na pamet da jednim eksperimentom privuku pažnju čitave nacije.
Brus Mekalister pomogao je svom prijatelju Rendiju Gardneru da ostane budan sve do 8. januara 1964., ukupno 11 dana i 25 minuta. Do tada je svetski rekord držao di-džej iz Honolulua koji se srušio u nesvest posle 260 sati, nešto manje od 11 dana. Za BBC je Mekalister rekao da je na ideju o tome došao razmišljajući o temi za običan projekat za školski naučni sajam.
"Prva ideja je bila da istražimo uticaj nespavanja na paranormalne sposobnosti. Shvatili smo da ne postoji način na koji bismo to postigli, pa smo odlučili da istražimo uticaj uskraćivanja sna na kognitivne sposobnosti, veštinu igranja košarke, šta god bi nam usput palo na pamet", kazao je. Mekalisteru je pao kamen sa srca kad je ispalo, nakon bacanja novčića, da će budan ostati Gardner, ali, vrlo brzo su shvatili koliko su se naivno upustili u avanturu.
"Bili smo idioti, znate, mladi idioti. Ostao sam budan zajedno s njim da bih ga posmatrao... I posle tri noći nespavanja, odjednom sam se probudio naslonjen na zid usred zapisivanja beleški na taj isti zid", pričao je Mekalister. Shvatili su da im je potrebna i treća osoba, prijatelj Džo Marsiano. posle im se pridružio i Vilijam Dement sa Stanford Univerziteta, tada – osim nacističkih zločina u Drugom svetskom ratu - prvi, praktično jedini čovek na planeti koji je istraživao san. Bio je tada mlad, na samom početku naučnog rada, danas je pak profesor emeritus. Pozvali su ga Gardnerovi roditelji, zabrinuti da bi njihovom sinu moglo nešto loše da se dogodi jer se tada nije znalo još ništa o tome, pa tako ni koliko nespavanja se može izdržati pre nego što čovek umre.
Gardnera su napijali kolom, zbog kofeina, činilo se da Gardner odlično podnosi nespavanje. Odjednom je počelo.
Počela su da mu se menjaju čula mirisa i ukusa, žalio se na smrad, a istvremeno je ispalo da mu se jako poboljšalo umeće igranja košarke. Morali su stalno da ga teraju da igra košarku, kuglanje, takve stvari, posebno noću, jer bi zatvaranje očiju makar na trenutak značilo trenutni kolaps. Mediji su poludeli za njihovim eksperimentom. Nakratko je to postala treća najpraćenija priča u SAD-u, odmah iza ubistva Džona F. Kenedija i dolaska Bitlsa u SAD.
Konačno, posle 264 sati nespavanja bili su više nego zadovoljni, rekord je bio srušen, eksperiment gotov, a poslednjih sati odveli su ga pravo u mornaričku bolnicu i to još uvek budnog! Sve samo da bi mu izmerili aktivnost mozga. Prvo u budnom, a onda i u uspavanom stanju. Dečko je spavao 14 sati u cugu, nikakvo iznenađenje, probudio se samo da bi odbauljao do toaleta i nastavio da spava nedugo posle toga. REM faza, za koju su tada smatrali da je povezana isključivo sa snovima, bila je ogromna. Svake sledeće noći bila je nešto kraća, da bi se tek posle nekoliko dana vratila na normalu. Bio je to ujedno trenutak kad se osećao dovoljno sposobnim da se vrati u školu na nastavu. Prava senzacija, jasno, doduše, samo naučnicima, usledila je tek posle toga.
Njegove nalaze iz merenja moždane aktivnosti nešto pre nego što su ga u bolnici napokon pustiti da zaspi, poslali su na detaljno proučavanje.
I ispalo je da je u stanju najgore zamislive neispavanosti, ali još uvek budan, njegov mozak bio takav da su mu delovi mozga spavali, dok su budni bili samo oni delovi koji su mu bili nužni. Mekalister kaže da to ima itekako smisla zbog evolucije.
"On nije bio prvo ni ljudsko ni praljudsko biće koje se našlo u situaciji da mora da ostane budno duže od jedne noći, pa je ljudski mozak tako evoluirao da su delovi mogli da se privremeno odmore da bi se oporavili. A to bi onda objasnilo i zašto se nije dogodilo ono najgore", kazao je, misleći pod "najgorim" na smrt usled neispavanosti. Narednih godina mnogi su pokušavali da obore Gardnerov rekord u nespavanju, da bi Ginisova knjiga rekorda na kraju otkazala tu kategoriju, smatrajući da je to preopasno po ljudsko zdravlje. Što se Gardnera tiče, nije imao nikakvih zdravstvenih posledica, osim što je narednih godina neko vreme povremeno patio od nepodnošljivih nesanica.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Facebook Printscreen