Među primedbama naših potrošača često se nađu i zanimljivi i neočekivani zahtevi! Tako se kupac trambuline žalio da mu curi bazen, a drugi da mu so u novom pakovanju nije slana kao nekad
BEOGRAD - Bez obzira na njegove zamerke i žalbe, potrošač je uvek u pravu. Trgovci kažu da im je posao da ga saslušaju, čak i ako ne mogu da udovolje njegovim potrebama.
Jer, ponekad se i pored dobre volje, zahtevima kupaca ne može izaći u susret. Među primedbama potrošača, koje prikupljaju naši trgovci, često se nađu zanimljivi prohtevi. Mnogi nemaju nikakve veze sa trgovinom, pišu Novosti.
Kol-centri velikih trgovinskih kuća primaju sve žalbe, pohvale, ali i zahteve potrošača. Najčešće su to pitanja o bezbednosti i čuvanju hrane, zahtevi za određene namirnice i položaj određenih artikala.
Nekada su se kupci najviše žalili na kvalitet i rok trajanja namirnica, ali danas je, tvrde trgovci, takvih primediba sve manje. Potrošač više ne oprašta takve stvari i teško se vraća u radnje gde je imao takvih problema.
Danas potrošač traži da mu radnja bude dobro snabdevena, da može da bira među proizvođačima, da raspon cena bude toliki da se može uklopiti u njegov budžet, kao i da ima povoljne uslove plaćanja. Čistoća se odavno podrazumeva.
- Imamo zanimljive zahteve - kažu trgovci. - Desilo se da je jedan proizvođač soli promenio izgled pakovanja, a kupac nam se žalio da takva so nije slana kao u starom pakovanju. Jedna Beograđanka nam je skuvala kafu i u šoljici donela da bismo potvrdili njene sumnje da kafa koju je kupila nije istog kvaliteta. Reč je o renomiranom proizvođaču, koji je redizajnirao pakovanje.
Kada je zaposlena u kol-centru jedne trgovinske kuće primila žalbu sugrađanke da joj bazen koji je nedavno kupila curi na sve strane, uputila je na radnju gde je bazen i kupila. Savetovala je kupca da obavezno ponese račun, kao dokaz da je bazen kupila u njihovoj prodavnici. Ispostavilo se, međutim, da nije bio bazen u pitanju, već - trambulina.
- Jedan od najsimpatičnijih zahteva bila je molba jednog mladića - kažu u kol-centru. - Tražio je broj telefona jedne kasirke u koju se zaljubio. Opisao je devojku i rekao u kojoj smeni radi, kao i adresu prodavnice u kojoj radi. Govorio je da mu je telefonom lakše da joj priđe. Jedino smo mogli da ga uputimo da simpatiji, ipak, priđe lično.
Jednom potrošaču nije teško da se na dva meseca žali na poštanski broj određenih trgovina. Prigovarao je da nisu najprecizniji poštanski brojevi radnji na pojedinim opštinama, pa tako samo zbunjuju kupce.
- Nekima ne odgovara temperatura u radnji - prenose nam trgovci. - Nekome je suviše hladno, a ista temperatura nekima potpuno odgovara. Takođe, žale se i na muziku koju puštamo, jer navodno ne odgovara ambijentu, ili im smeta područje odakle stiže određena muzika.
U multietničkim sredinama ponekad kupci traže da trgovci govore sve jezike koje se na tom području koriste. Trgovci bi u srednjoj Bačkoj morali da budu prave poliglote, da govore - nemački, mađarski, rusinski, rumunski, slovački i naravno srpski.
(Kurir.rs/Večernje novosti/M. N. S./Foto: Profimedia/Ilustracija)