OVAJ NOVOSAĐANIN IMA NEOBIČAN POSAO, A SVE JE KRENULO OD GUŠTERA: Momčilo batalio informatiku i sada gaji zmije, paukove, škorpije...
NOVI SAD - U Veterniku, prigradskom naselju Novog Sada, nije retkost da stanovnici u dvorištu gaje kokoške, zečeve, pa čak i svinje. I njihov komšija, Momčilo Stajić, tridesetdvogodišnji informatičar, u dvorištu čuva životinje. Samo, njegovo "blago", mnogo se razlikuje od onog komšijskog. On gaji guštere, zmije, paukove...
Momčilo je vlasnik najveće odgajivačnice egzotičnih kućnih ljubimaca u ovom delu Evrope, i u svakom trenutku ima nekoliko hiljada najrazličitijih jedinki paukova, škorpija, guštera i zmija. A sve je počelo tako što, još kao osnovac, otišao u Pariz, sa majkom i porodičnim prijateljima.
"Tada sam bio peti razred osnovne škole i već smo imali mnogo klasičnih kućnih ljubimaca", objašnjava Stajić, u namenski izgrađenom objektu površine gotovo 150 kvadratnih metara, sa zidovima na koje su, od poda do plafona učvršćene police sa grejačima, a ceo prostor je u potpunosti prilagođen za držanje ovih neobičnih životinja.
"Drugar sa kojim smo bili u Parizu je želeo da kupi guštera - varana, a kada smo došli u prodavnicu i ja sam majku uspeo da ubedim da i nama treba gušter. Kući sam se, tako, i ja vratio sa šnajderovim skinkom. Tako su se egzotični ljubimci uselili u moj život".
U njegovoj odgajivačnici nalaze se paukovi - tarantule veliki gotovo kao pesnica, gušteri, zmije, škorpije...naslagani na policama sa terarijumima, naslaganima jedan do drugog i pedatno klasifikovanim, sa nalepnicama na kojima su podaci o hranjenju, parenju, starosti.
"Posle skinka koji je živeo gotovo 10 godina, stigli su i prvi paukovi. Želeo sam da se, preko kolege iz Mađarske kojeg sam jedva našao, u vreme kad skoro da nije bilo interneta, povežem sa raznim odgajivačima iz susednih zemalja. Internet se, takođe, brzo razvijao, tako da je kontakt olakšan, pa je hobi prerastao u posao. Prvo sam ljubimce selio po raznim iznajmljenim prostorima, ubeđujući vlasnike kako ću u njihovim prostorijama držati cvrčke, i kako nije opasno da u njima držim i ostale moje ljubimce, kojih je bilo sve više", kaže Stajić.
Nedavno je usledila selidba u Veternik, izgradnja posebnog objekta, opremljenjnog upravo za držanje životinja.
"Sada i kolege iz Mađarske, koji su nam nekada bili uzor, od nas kupuju životinje. Ipak, računao sam, kod ulaganja u posao i širenja, da će Srbija brže postati član EU, jer bismo tada daleko lakše trgovali životinjama, a i razni skuplji primerci bi lakše nalazili kupce na bogatijim tržištima. Ovako, granice su nam ozbiljna barijera", ističe Stajić.
(Kurir.rs/Večernje novosti/N.Subotić/Foto: Printscreen/Facebook)