Društvene mreže, a posebno Fejsbuk prepuni su raznih motivacionih citata koje ljudi pišu i dele kako bi, očigledno, neko pomislio da su oni dubokoumni. Ali ono što je bitno jeste da razmislite i da se ne blamirate.
Citati koji kruže nekad su potpisani a nekada ne. Nekada su na engleskom a često i bukvalno prevedeni.
Nekada se objavljuju samostalno, a ponekad ih možete zateći ispod polugole fotografije snimljene u kupatilu, jer ništa ne kaže "duboko" kao duboki citat i još dublji dekolte.
Kako god takvih statusa ima ih previše, a najveći problem je to da ih često pripisuju pogrešnim osobama.
- Oplakujem gubitak hiljadu dragocenih života, ali neću slaviti smrt nijedne osobe, čak ni svog neprijatelja - jedan je od citata koji su često Amerikanci pripisivali Martinu Luteru Kingu nakon ubistva Osame Bin Ladena.
Ipak, Martin Luter King nikada to nije izgovorio niti napisao. Naime, ovde se radi o Fejsbuk statusu 24-godišnjeg učitelja engleskog jezika, koji je s ovom rečenicom započeo svoju objavu i kasnije ubacio Kingov citat.
- Laž će proputovati pola sveta dok istina pokušava da obuje cipele - rečenica je koju nije napisao ni Mark Tven, ni Vinston Čerčil, Tomas Džeferson, niti još nekoliko slavnih ljudi kojima se ona prepisuje.
Zapravo se radi o parafraziranju rečenice Džonatana Svifta koji je napisao: "Laž leti, a istina šepa za njom".
"Koristite kremu za sunčanje"
Društvene mreže prepune su citata iz stvarno kvalitetnog govora koji je američki pisac Kurt Vonegut održao gomili srednjoškolaca davne 1997.
Štaviše, govor je toliko dirnuo redatelja Baza Luhrmana da je odlučio da je pretvori u pesmu. Čak je i Vonegutova supruga, Džil Kremenc, poverovala da se radi o njegovom govoru pa ga je, nakon što je dobila tekst u mejlu, prosledila svojoj deci.
Pretpostavljate, ne radi se o Vonegutu, već kolumnistkinji Čikago Tribjuna Meri Šmič.
Nakon što su ga novinari pitali što misli o tekstu koji mu pripisuju, Vonegut je izjavio:
- Ono što je napisala je duhovito, mudro i šarmantno. Bio bih ponosan da su te reči moje - rekao je on.
Još jedna rečenica, koja se pripisuje Elenor Ruzvelt - Svakog dana učinite jednu stvar koja vas plaši - zapravo je "vlasništvo Meri Smič.
- Budi promena koju želiš videti u svetu - reči su koje se pripisuju Gandiju, ali koliko god se trudili, nećete pronaći nijedan izvor u kojem on izgovara te reči.
Najbliže što je ikad izgovorio bilo je: "Kada bismo mogli promeniti sebe, težnje u svetu takođe bi se promenile. Kao što čovek menja vlastitu prirodu, menja se i stav sveta prema njemu... Ne moramo čekati da bismo videli šta će drugi učiniti".
"Prvo te ignorišu, zatim ti se smeju, posle te napadnu i onda pobediš"
Ako je Gandi i izgovorio ovu rečenicu, niko to još nije otkrio. Ipak, nešto slično 1918. izjavio je sindikalni aktivista Nikolas Klein: "Prvo te ignorišu. Nakon toga te ismevaju, a zatim te napadnu i žele da te spale. Nakon toga dignu ti spomenike".
- Cilj opravdava sredstvo - najčuvenija je rečenica italijanskog renesansnog filizofa Nikola Makjavelija.
Ali njegov citat zapravo je: "U obzir morate uzeti konačni rezultat... Iako čin osuđuje činitelja, cilj ga može opravdati".
E sad, to je prilično slično, ali tumačenje ovog citata je izuzetno slobodno jer Makijaveli ne sugeriše da cilj na neki magičan način opravdava sredstvo (štaviše, više puta ističe da je sredstvo i te kako bitno) već da se ponekad isplati prihvatiti posledice poteza koji je teško mogu opravdati i štetu koju pričinjava reputaciji pojedinca.
- Ljudi sigurno spavaju u svojim krevetima jer su grubi ljudi spremni biti nasilni umesto njih - rečenica je koja se često pripisuje Vinstonu Čerčilu i Džordžu Orvelu, a zapravo se radi o rečenici koja se pojavila u eseju Ričarda Greniera koju je 1993. napisao za Vašington Tajms.
On je samo tumačio reči Džordža Orvela koji je u "Crticama o nacionalizmu" napisao da pacifisti nisu spremni da prihvate tvrdnju da je njihova suzdržanost od nasilja moguća samo zato što postoje ljudi koji rade nasilne stvari umesto njih.
"Ako neće Muhamed bregu, onda će breg Muhamedu"
Na Balkanu se često koristi ova poslovica, ali se ove reči u izmenjenom obliku pripisuju proroku Muhamedu. Međutim, ne postoje dokazi da je to ikada izrekao. Frazu je 1625. skovao Fransis Bejkon prepričavajući priču o Muhamedu.
- Novac je izvor svih zala - citat je koji se navodi u Bibliji, ali ono što svi pišemo nije tačno, jer ispravan citat je: "Ljubav prema novcu je izvor svih zala."
- Ako me ne možeš podneti u najgorem izdanju, onda me ne zaslužuješ ni u najboljem izdanju - radi se o omiljenom citatu koji se može pronaći na profilima nekih devojaka, a reči se pripisuju Merilin Monro.
Ipak, ne postoji nijedan jedini izvor koji bi dokazao da je upravo Merilin to rekla.
Volter se uvek potpisuje ispod rečenice "Ne slažem se s onim što pričate, ali do smrti ću braniti vaše pravo na to", a zapravo on je nikad nije napisao.
Radi se o sažetku njegovih svetonazora koje je 1907. sastavila Evelin Betris Hol koja je pisala pod pseudonimom Stefa G. Talentire.
"Krv, znoj i suze"
Čerčil je zaista rekao: "Nemam šta da ponudim osim krvi, truda, suza i znoja", ali to nije ni približno pamtljivo kao ova skraćena verzija.
- U životu su sigurni samo smrt i porez - rečenica je koja se pripisuje Marku Tvenu, ali to opet nije istina. Nije sigurno da li dolazi od Edvarda Varda ili Kristofera Buloka.
- Put od hiljadu milja počinje jednim korakom - rečenica je za koju mnogi veruju da ju je izgovorio Konfučije, ali je autor zapravo Lao Cu i tačan citat je: "Putovanje od 400 milja počinje ispod vašeg stopala".
I čuvena rečenica "Neka jedu kolače", pripisuje se Mariji Antoaneti, koja to ipak nikada nije izjavila.
Radi se o rečima filozofa Žan Žak Rusoa koji je pisao o princezi koja je to navodno izgovorila deset godina pre rođena Marije Antoanete.
Citat u originalu ide: "Sećam se improvizacije velike princeze koja je, nakon što su joj rekli da seljaci nemaju hleba, odgovorila: "Neka jedu brioše".
- Samo su dve stvari na svetu beskonačne, svemir i ljudska glupost, samo što za svemir još nismo sigurni - rečenica je za koju se misli da ju je izgovorio Albert Ajnštajn.
Međutim, ovaj citat se prvi put pojavio u knjizi Frederika S. Perlsa koji tvrdi da mu je Ajnštajn to jednom prilikom rekao. E sad, moguće je da je Ajnštajn to zaista i jeste rekao, ali svakako ne možemo biti sigurni.
(Kurir.rs/Index, Foto: Profimedia)