Ruska ekonomija sada napreduje, a jedan od razloga je i tretman Rotšildovih banaka.
Putin je pre nekoliko godina zabranio Rotšildima poslovanje u Ruskoj Federaciji.
Rusija je smanjila spoljni dug za 75 odsto što ih čini šestom najvećom ekonomijom u svetu po Paritetu kupovne moći (PPP), sa BDP-om od 4 milijarde dolara.
Daleke 1999. godine ruska ekonomija po PPP vredela je samo 620 milijardi dolara. Dakle, u poslednjih 18 godina, ruska ekonomska proizvodnja u ovim uslovima porasla je za 600 procenata.
Stopa inflacije je smanjena sa 36,5 na 2,5 odsto do kraja 2017. godine. Ukupna vrednost imovine ruskog bankarskog sistema porasla je za 24 odsto na 1,43 biliona USD. Kapitalizacija ruske berze porasla je više od 15 puta na 621 milijardi dolara.
Kada je Putin izabran 2000. godine, Rusija je imala samo 12 milijardi dolara deviznih rezervi, uz javni dug, koji je skoro bio jednak ekonomskoj proizvodnji zemlje na 92,1 odsto.
Stvari su se izrazito promenile za 18 godina, pošto je javni dug Rusije smanjio na 17,4 procenata BDP-a, a rezerve su povećane na 356 milijardi dolara.
Nizak dug i rastuće rezerve pomogli su državi kroz ekonomsku krizu 2008. godine i recesiju 2014-2016, uzrokovanu padom cena nafte i zapadnim sankcijama.
Ruske rezerve zlata povećale su se za više od 500 odsto od 2000. godine. Centralna banka Rusije (CBR) u decembru je kupila dodatnih 9,3 tona zlata u svoje rezerve, što je dovelo ukupno godišnje rezerve na 1,838.211 tona - u vrednosti od preko 76 milijardi dolara.
Svetski savet za zlato pokazuje da je Rusija najveći kupac zlata i da je treći najveći svetski proizvođač, dok je Centralna banka kupovala zlato od domaćih kompanija preko poslovnih banaka.
I dok u ruskoj ekonomiji ostaje dominantni prihodi od nafte i gasa, njen poljoprivredni sektor je u poslednjih nekoliko godina procvetao. Ruski poljoprivrednici su dostigli rekordne prinose u proizvodnji žitarica 2017. godine. Stari rekord je postavljen pre 40 godina, a lane je proizvedeno više od 130 miliona tona.
U 2016. godini Rusija postala svetski lider u izvozu pšenice. Od ranih 2000-ih, ruski udeo na svetskom tržištu pšenice se povećao, sa četiri na 16 odsto.
Iako poljoprivredni sektor je i dalje ostaje daleko iza energetike, on je prevazišo prodaju oružja i postao drugi po veličini kada se radi izvozu.
Rusija je 2002. počela da izvozi žitarice, prodajući nešto više od sedam miliona tona. Prošle godine Rusija je želela da proda 45 miliona tona - što je povećanje više od 600 odsto.
Kurir.rs/Yournewswire
Foto: Reuters/Shutterstok
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV VESTI) ALBANCI ŽELE DVE DRŽAVE!