Ostrvo Faisan predstavlja je jedno od retkih kojim upravljaju dve države. Njime naizmenično, po šest meseci vladaju Španija i Francuska.
Sledeće nedelje Francuska će predati 3.000 kvadrata svoje teritorije Španiji bez ispaljenog metka. Ali za šest meseci Španija će opet dobrovoljno da vrati tu zemlju Francuskoj. Ovaj dogovor traje već 350 godina.
Odmaralište Hendaj u francuskoj Baskiji poslednje je mesto pre granice sa Španijom. Van sezone, radi se o predivnom zaobljenom peščanom zalivu u kome caruju surferi. U blizini nalazi se istorijski grad Hondaribia, ali i susedni Irun, mesto novijeg datuma. Prirodnu granicu čini reka Bidaso, koja je prirodna granica između dve države.
Kada krenete uz reku, prizor se menja. Šarolike baskijske zgrade sada zamenjuju industrijska skladišta na francuskoj strani, i neprivlačni stambeni blokovi na španskoj.
A između njih je Faisan (otok fazana). Do njega nije lako doći. Na ostrvu niko ne živi i ono ne predstavlja turističku destinaciju. Radi se o mirnom, iako nepristupačnom, ostrvu usred reke, sa drvećem i i pokošenom travom, i starim spomenikom koji obeležava istorijski događaj iz 1659., kada su Španci i Francuzi pregovarali puna tri meseca kako bi prekinuli svoj dugogodišnji rat oko ostrva, koje je proglašeno neutralnom teritorijom. S obe strane su napravljeni drveni mostovi, i vojske su stajale spremne.
Na kraju je određena granica i potpisan je mirovni ugovor, koji je zapečaćen kraljevskim venčanjem francuskog kralja Luja XIV i ćerke španskog kralja Filipa IV. Jedan od detalja graničnog ugovora je da će ostrvce da dele obe države, sa rotirajućom kontrolom. Šest meseci, od 1. februara do 31. jula, ostrvo se nalazi pod španskom vlašću, a preostalih šest meseci je francuski. Ova vrsta zajedničkog suvereniteta zove se kondominijum, a ostrvo Faisan je najstariji primer koji postoji.
Komandant mornarice u španskom gradu San Sebastijanu i njegov francuski kolega u Bajonu nastupaju kao guverneri ostrva. Kako u stvarnosti imaju većih i konkretnijih problema, brigu o ostrvu preuzimaju gradonačelnici Iruna i Hendaja.
Bena Ugartemendia vodi odeljenje za parkove u lokalnom veću u Hendaju. Kaže kako jednom godišnje na ostrvo pošalje manji tim kako bi pokosili travu i podrezali grane. Kako reka ima plimu i oseku, do ostrva se ponekad sa španske strane može doći i pešice, ali policija rasteruje nezakonite kampere. Radi se o ostrvu dužine jedva preko 200 metara i širine 40 metara. Ostrvo je povremeno otvoreno za javnost, ali Bena kaže kako to zanima samo starije ljude dok mlađi ne znaju ništa o njegovoj istorijskoj važnosti.
Ovih dana prelazak ostrva iz Francuske u Španiju i nazad je praktično neprimetno iskustvo, ali u vreme Frankove diktature granica je bila pod strogim policijskim nadzorom, sa stražarskim mestima svakih 100 metara uz reku. Danas se gradonačelnici Iruna i Hendaja susreću desetak puta godišnje kako bi raspravljali o problemima kao što su kvalitet vode i prava ribara. Samo ostrvo nije prioritet, a tokom godina je toliko erodiralo da je izgubilo gotovo polovinu svoje prvobitne veličine, ali nijedna od država ne želi da uloži novac da ga zaštiti od daljeg nestajanja.
Kurir.rs/Net.hr
Foto: Vikipedija