VIŠE NEĆE BACATI SO NA PUTEVE: Za sprečavanje proklizavanja po snegu - cvekla i pivo!
Američki stručnjaci strahuju da so za puteve štetno utiče na vode u SAD, pa se u želji da ih učine bezbednijim okreću soku od cvekle, šećernom sirupu melasi, ali i ostacima iz proizvodnje piva i sireva.
So je decenijama najjeftiniji i najefikasniji način za smanjenje broja saobraćajnih nesreća i povreda pešaka tokom zimskih oluja, ali istraživači sada navode brojne dokaze da bacanje na puteve više od 20 miliona tona soli godišnje povećava salinitet stotina jezera, naročito na severoistoku i srednjem zapadu SAD.
To ugrožava sve stanovnike tih voda, od riba i žaba do sićušnih organizama zooplanktona.
Naučnica s njujorškog instituta za proučavanje ekosistema Viktorija Keli rekla je da postoji "određena uzbuna zbog uticaja soli za puteve na organizme i ekosisteme" i da je primećena njena povećana koncentracija u rekama, jezerima i potocima.
"Naučnici su potom počeli da se pitaju šta će biti s organizmima koji žive u tim vodama i šta će biti s vodama kao celinom", rekla je Keli.
So, za koju se veruje da je prvi put korišćena 40-ih godina prošlog veka u saveznoj državi Nju Hempšir, postala je neizbežno sredstvo za uklanjanje leda, širenjem gradova i gradnjom puteva. U predelima u kojima se hvata led na putevima, sada prođe više od milion kamiona godišnje, najviše na severoistoku i srednjem zapadu SAD.
Mnoge agencije saveznih država i lokalnih vlasti traže načine za smanjenje upotrebe soli pošto je njen uticaj na životnu sredinu sve očigledniji.
One se zbog toga okreću visokotehnološkoj opremi za efikasnije posipanje soli, preciznijoj vremenskoj prognozi za određivanje vremena posipanja, kao i organskim aditivima koji pomažu vezivanju soli za pločnik.
Agencije saveznih država, od Nju Džersija do Severne Dakote koriste mešavinu koja uključuje đus od cvekle, agencije iz Nju Hempšira i Mejna koriste mešavinu s melasom, dok su se neke službe opredelile za ostatke iz proizvodnje piva i sireva.
So na putevima stvara milijarde dolara štete svake godine, izazivajući koroziju automobila, puteva i mostova, a sada se javlja i sve više znakova da njena upotreba čini slanijim vodene ekosisteme.
Koncentracija hlorida u nekim američkim jezerima i rekama učetvorostručena je u poslednjih 50 godina, dok je u nekoliko njih povećana sto puta.
Kurir.rs/ Beta
Foto: Profimedia
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) ZALEDILA SU VAM SE STAKLA I BRAVA NA AUTU? 7+1 savet kako da pobedite snežnu nevolju!