U maju 1954. godine, "grupa ljudi dobre volje" iz 12 zemalja Evrope i SAD, sastala se po prvi put u hotelu Bilderberg, kako bi razmenila poglede na transatlantske odnose. Ono što je usledilo, međutim, bilo je začetak EU i NATO kakve poznajemo danas Sastanak Bilderberg grupe, najmoćnijih u svetu, za koje se govori da je svetska vlada u senci ove godine biće održan u Torinu u Italiji, a ono što je zanimljivo je da je pozivnicu za ovaj događaj dobila srpska premijerka Ana Brnabić.
Svake godine na konferenciji se okupi oko 100 najmoćnijih krojača svetske sudbine među kojima ima političara, pripadnika kraljevskih porodica, moćnika iz vojnoindustrijskog i bankarskog sektora, prvih ličnosti naftnih kompanija... I ove godine sve će se odigrati iza očiju javnosti, jer nikada, nijedan novinar nije bio pozvan da proprati ovaj sastanak već više od pola veka, od osnivanja grupe.
Sastanak Bilderberg grupe ove godine će se održati od 7. do 10 juna u Italiji, a poziv sprskoj premijerki stigao je nakon njenog izlaganja na sastanku grupe "Novi lideri za Evropu" na nedavno održanom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Poziv joj je uputio predsedavajući Upravljačkog komiteta Grupe Henri de Kastris, nekadašnji predsednik borda direktora multinacionalne osiguravajuće kompanije Aksa (Axa).
Nije prvi put da će se iza vrata ovog kružoka govoriti o Srbiji. Naime, još u maju 2008. godine predloženo je da se Srbiji da "zeleno svetlo" za ulazak u EU ukoliko se odrekne Kosova. Takođe je bilo reči i o tome šta Zapad može da uradi kako bi udaljio Rusiju i Srbiju, preneli su tada grčki mediji.
Inače, učesnici Bilderberške konferencije podležu posebnim pravilima, a najvažnije je takozvano pravilo Četam hausa, a što znači da učesnici konferencije imaju strogu obavezu ćutanja o sadržaju i razgovoru konferencije. Izvan zidina u kojima se konferencija održava, učesnici ne smeju da otkrivaju, komentarišu i bilo šta pričaju o samom događaju.
Zbog toga ovu grupu svake godine prate velike kontroverze, te se govori da su upravo oni prava svetska vlada u senci koja sve konce drži u svojim rukama. Zbog tajnosti kritikuju ih za netransparentnost, dok se organizatori i učesnici pravdaju da je retka prilika za otvorenu debatu o prilikama u svetu.
Jedino što je uspelo da "procuri" u javnost je da je konferencija urađena kao okrugli sto, da se drže predavanja ili diskusije u trajanju od po 90 minuta. U pauzama je uobičajeno posluženje u bifeu, ali i vino koje mora da se plati.
Inače, ovom klubu se pripisuju zasluge za osnivanje EU, za NATO bombardovanje Srbije, ali i za izbor američkog predsednika Baraka Obame. Po nekim izvorima, na njihovim sastancima rođen je i evro.
Tvrdo jezgro ove grupe činili su Dejvid Rokfeler, koji je preminuo prošle godine i Henri Kisindžer, a ostatak članova se bira i poziva po trenutnoj aktuelnosti, odnosno po tome koliko je perspektivno "ulagati" u njih. Nijedan sastanak, od 1954, kada je klub osnovan, nije protekao bez poznatog američkog političara i diplomate Kisindžera.
Prva takozvana Bilderberg konferencija održana je u holandskom gradiću Osterbiku. Od 29. do 31. maja 1954., u hotelu Bilderberg po kojem je grupa dobila ime, okupile su se 82 uticajne osobe iz sveta diplomatije, politike i biznisa, kako bi razgovarali o produbljivanju odnosa Zapadne Evrope i SAD. Cilj je bio pronalaženje zajedničkog pristupa rešavanju glavnih problema i “nesporazuma” pred evroatlantskom zajednicom. Ono čime je konferencija, međutim, rezultirala, jeste process ujedinjenja zapadne Evrope u Evropsku uniju i pozicioniranje NATO kao glavnog odbrambenog mehanizma Evrope i SAD.Klub je tada osnovan zbog narastajućeg antiamerikanizma na inicijativu holandskog princa Bernara.
Džordž Menti, bivši američki ambasador u Zapadnoj Nemačkoj, otvoreno je govorio da je Rimski ugovor (potpisan 1957) kojim je stvoreno zajedničko tržište u Evropi kreiran na sastancima Bilderberga. Srbija je bila tema i 1999. godine na skupu u Sintri kada je moderator rasprave bio Kisindžer, a prvi govornik Karl Bilt, nekadašnji visoki predstavnik EU u BiH.
Uspon Kine je bila galvna tema 2001. godine, a 2005. cena nafte, kada je traženo njeno drastično poskupljenje. Tada je Henri Kisindžer tražio cenu barela od 150 dolara, dok je cena bila samo 40. Ubrzo nakon sastanka cena nafte skočila je na 70 dolara, a 2008. godine nadomak tada projektovane cene.
Kurir.rs
Foto: EPA