Nedavno je na Sandens festivalu predstavljen dokumentarac "Tri indentična stranca" koji je priča o neverovatnoj sudbini jednojajčanih blizanaca koji su razdvojeni na rođenju.
Njihov užasavajući slučaj otkriven je kada su se braća ponovo srela, što se desilo na potpuno neverovatan način.
Robert Šafran, jedan od braće, 1980. godine krenuo je na fakultet. Tamo se iznenadio srdačnošću kojim su ga potpuno nepoznate kolege dočekale. Ispostavilo se da su mislili da je on zapravo neko drugi - Edi Galand, student koji je prethodnu godinu proveo na istom fakultetu. Dva mladića izgledala su gotovo identično, isto se ponašala, čak su i trenirali isti sport, voleli iste stvari i govorili na isti način, iako se nikada nisu upoznali.
Kada su njihovi zajednički prijatelji shvatili da su obojica usvojena kao bebe, i da su rođeni istog dana, rešili su da ih spoje. Braća su se susrela, i odmah je bilo jasno da su jednojajčani blizanci, što je najzad morala i da im potvrdi agencija za usvajanje.
Zatim se dogodilo nešto još neobičnije: kada se njihova priča pojavila u lokalnim novinama, javio im se još jedan mladić koji je tvrdio da izgleda isto kao oni. Bio je to Dejvid Kelman, student s drugog njujorškog fakulteta.
Agencija za usvajanje je bila prinuđena da otkrije šta se zaista dogodilo. Tri brata bila su redak slučaj jednojajčanih četvorki, od kojih je najmlađa beba preminula pri rođenju. Umesto da im pronađu porodicu koja bi ih zajedno usvojila, psihoanalitičar Piter Neubauer koji je vodio Centar za razvoj dece na Menhetnu, odlučio je da sprovede zloglasan eksperiment kako bi otkrio utiče li na oblikovanje ličnosti više genetika ili okolina.
Tri brata su razdvojena i usvojile su ih potpuno različite porodice, a potom su godinama morali da dolaze u Centar na različite testove kako bi se pratio njihov razvoj. Ispostavilo se da sva trojica imaju vrlo visok IQ, a broj dodirnih tačaka bio je veliki - čak su i nevinost izgubili u otprilike isto vreme.
Ipak, uskoro se pokazalo da je Neubauer, koga su kasnije nazvali "naci-doktorom" blizancima naneo mnogo zla.
Iako su bili van sebe od sreće što su se ponovo našli, posle nekog vremena posledice ranog odvajanja postale su očigledne. Sva trojica su u detinjstvu pokazivala vrlo visok stepen separacijske anksioznosti, zatim i depresije, a kada su progovorili uporno su tvrdili da imaju brata.
Sreća zbog ponovnog susreta braće nije trajala dugo - kada je imao 33 godine, posle borbe s depresijom, Edi je sebi oduzeo život, ostavivši iza sebe suprugu i ćerku.
Neubauer se kasnije pravdao da je "samo" iskoristio priliku za istraživanje. Do svoje smrti mislio je da nije ništa loše uradio. Štaviše, ispostavilo se da braća nisu bili jedini blizanci nad kojima se vršio isti eksperiment, ali imena ostale dece nikada nisu otkrivena.
Kurir.rs/Index.hr
Foto: Youtube/Printscreen