Bitkoin i druge kriptovalute opet su značajno izgubile na vrednosti. Šta je razlog ovako drastičnog pada?
Investitori u kriptovalute su pred velikim izazovima. Od početka godine, bitkoin konstantno gubi na vrednosti a taj trend prate i ostale valute.
Nakon rekordnih vrednosti od skoro 20.000 dolara, bitkoin je prvi put pao ispod 8000 dolara još od novembra prošle godine.
Kako bitkoin predstavlja svojevrsni orijentir za ostale valute, jednak ili čak značajniji pad vrednosti su pretrpele i ostale kriptovalute. Ethereum je izgubio više od 26% vrednosti u poslednja 24 sata dok je Ripple izgubio preko 32 posto vrednosti.
Da li je ovo kraj za bitkoin?
Svaki put kad dođe do značajnijeg pada vrednosti kriptovaluta, a pre svih bitkoina, ponovo se aktuelizuje tema “mehura koji samo što ne pukne” i druga apokaliptična scenarija. Ipak, teško da je ovo kraj, pre će biti da je ovo još jedno pregrupisavanje, ali i prilika za one sa jačim živcima da kupe valute po nižoj ceni (koja je i dalje čini se nerealno visoka). Da li će doći do novog rasta ili bar stabilizacije tržišta pokazaće vreme, tu bilo koja analiza ne pomaže.
Iako je svaka prognoza nezahvalna, većina investitora i stručnjaka se slažu da neće do drastičnih promena na tržištu i pored pada vrednosti. Svima je jasno da ovo nije kraj, ali da svakako može da predstavlja jedan vid spuštanja vrednosti kriptovaluta na neki realniji nivo. Jednostavno nije realno da neka valuta raspon vrednosti od 800 dolara do 20.000 dolara kao što je to slučaj sa bitkoinom.
Kako je došlo do naglog pada vrednosti?
Kad je tržište kriptovaluta u pitanju, jasno je da jedan faktor ne može da utiče na promenu vrednosti. Ovde je reč o više uticaja, subjektivnih i objektivnih, koji mogu promeniti sliku kompletnog trgovanja. Jedan od razloga pada je svakako vest o istrazi američke vlade koja je uperena na Bitfinex i Tether. Ukoliko dođe do većih problema u ovom slučaju to može biti ogroman udarac na tržište. Na vrednost je uticala i vest da Facebook namerava da zabrani oglase koji se odnose na kriptovalute, a ne treba zapostaviti ni vest da ova kompanija sprema svoju kriptovalutu.
Kako su kriptovalute i dalje relativno novo i neistraženo tržište u kojem posluje dosta neiskusnih investitora, svaka loša vest izaziva paniku i strah da je to početak kraja. Takođe ne treba zanemariti i uticaj država koje su pojačale svoje aktivnosti kako bi regulisale tržište koje je u jednom trenutku poraslo do neslućenih razmera. Da je regulativa neophodnoa u nekom obliku pokazali su slučajevi hakerskih pljački menjačnica, pre svega u Aziji. Iznosi koji su ukradeni mere se u stotinama miliona dolara, što dodatno unosi nesigurnost u ulaganja.
Kriminal unosi nesigurnost u bitkoin trgovanje
Ne treba smetnuti sa uma da kriptovalute koristi i organizovani kriminal, na šta je reagovao i Europol. Monero je jedna od kriptovaluta koje nude anonimnost transakcija što dodatno otežava posao organima reda širom sveta. Ove ilegalne transakcije dovode do razmatranja ukidanja trgovine na teritorijama čitavih zemalja, kao što su to u jednom trenutku razmatrale Kina i Južna Koreja. U tu grupu zemalja treba pomenuti i Indiju koja beleži značajan rast (ilegalnog) trgovanja, dok je Severna Koreja dežurni krivac za sve hakerske napade.
Kurir.rs/b92/PC Press
Foto: EPA
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) NJEGOVO VELIČANSTVO BITKOIN: 5 činjenica o najčuvenijoj kriptovaluti