ČAROBNI GLAS ORKESTRA BISTRIK: Kad-tad nas stigne ako ne jedemo na kašiku
Goran Bregović misli da je Bilja našla pravi ključ i da je zato napravila zavidnu međunarodnu karijeru. Već 35 godina urednica na Prvom programu Radio Beograda, proputovala je svet otkrivajući sa Bistrikom drugim narodima prelepe pesme iz srpske narodne riznice. Iako izgleda mladoliko, imala je probleme sa zdravljem, iz kojih je izvukla pouke. Nema ništa protiv plastike, ali voli kad “život šara priče po nama, a mi to lepo nosimo”
Kao i sve žene njene generacije, Biljana Krstić se trudi da nekako pobedi svoje godine. Nema osećaj da su stigle one “teške” i silni problemi, verovatno zato što puno radi, i to posao zbog koga je stalno u pokretu.
- Kada se osvrnem iza sebe, ne bi trebalo ni na šta da se žalim. Jedino što od prošle godine osećam malo veći premor, ali mislim da je za to kriva moja loša organizacija. Spadam u one žene koje sve vole da završe na vreme, strahovito sam precizna, ne volim da kasnim i poštujem tuđe vreme. S obzirom na da živimo u dobu sa toliko boleština, mnogo je ljudi u mom okruženju bolesno i uvek sam tu da im pomognem - nekad savetima, nekad finansijski. Nikad do sada se nije desilo da ostavim svoje prijatelje na cedilu, niti bih to ikad uradila - priča čaroban glas orkestra Bistrik za LENU.
DOBILA TELEGRAM ODOZGO
Danas više nego ranije vodi računa o zdravlju i ne dozvoljava sebi luksuz da bude preterano iscrpljena pred važne koncerte.
- Pre desetak godina imala sam bolove na nastupu i, kada smo se vratili iz Italije u Beograd, završila sam u Urgentnom centru, gde su mi operisali žučnu kesu. Nisam ni znala da imam kamenje u žuči, mirovalo je verovatno i zato što sam se zdravo hranila, a sigurno je nastalo u nekom ranijem periodu, možda kada ste student i ne stižete da pojedete nešto na kašiku. Posle toga, desilo se da sam na koncertu u Beču imala blaži moždani udar, a da to nisam ni znala. Bila sam uplašena tek kasnije, kada sam shvatila šta je to i šta je sve moglo da se desi. I zaista, od tada sam dosta posvećena zdravom životu i zdravoj ishrani. Sećam se komentara mog doktora posle te druge neprijatne situacije u Beču: “E, Biljo, sad ti je odozgo poslat telegram da se malo pribereš i povedeš računa.” To me je trglo.
Posle “telegrama odozgo”, način života joj se ipak promenio - nabolje.
- Tokom čitavog života dosta sam vodila računa o fizičkoj aktivnosti. Idem na treninge dva-tri puta nedeljno, ali ne da bih dobila na mišićnoj masi i bila mnogo zgodna u 63. godini (smeh), nego prosto zato što mi je to potrebno - i za pevanje treba imati kondiciju. Trudim se da svakog dana odradim vežbe, skoknem do pijace po sveže voće i povrće i pripremam ukusnu i zdravu hranu. Vodim računa o svom glasu - nikada, recimo, pred nastup ne pijem hladnu vodu i gazirana pića, niti jedem slatkiše, naročito ne čokoladu jer ona slepi glasne žice. Uveče obično potopim suve šljive jer sam čula da su odlične za glasne žice. Puno radim na sopstvenom zdravlju.
TRAŽIM MAKAR POŠTOVANJE
Biljana kaže da važi za mirnu osobu, ali ume da bude i jako eksplozivna. Nerviraju je stvari na koje ne može da utiče, mada ne bi trebalo jer, ako na nešto ne možeš da utičeš, prepusti se i idi dalje.
- Umem da budem jako pribrana kad je nešto opasno, a nekad na običnu glupost puknem.
Ipak, najviše je nerviraju površne kritike.
- Nikada nisam dobila neku baš lošu kritiku ili imala direktan okršaj. Nemam ništa protiv da se ovo što radim nekome ne dopada, ali imam protiv kada to neko ne ceni. U to je uložen veliki trud, rad, ljubav, talenat. Otkad sam omatorila, sve više tražim, a mislim da sam i zaslužila, makar poštovanje. Najviše me nervira kada neki školovani etnomuzikolozi ili muzikolozi napišu komentar koji nije na mestu, nije čak ni uvredljiv, a ne znaju o čemu govore.
Uvek pomisli: koliko bi njih sa vorld mjuzik liste smelo da se upusti u organizaciju velikih koncerata. Bistrik nema sponzora.
- Radimo dobro i iskreno, i to se prepoznaje, naročito kada punimo sale. Idemo na kartu, ne na državne budžete. Nekad se desi da se neko seti i nas kad je neka proslava, ali u principu smo izloženi zakonima tržišta.
PONOSNO NOSITI SVOJE GODINE
O svom izgledu vodi računa onoliko koliko smatra da svaka žena treba da bude negovana.
- Dva puta nedeljno posećujem frizera jer nemam vremena, a moram da imam barem frizuru. Redovno idem i kod svoje kozmetičarke Nene, koju nikada nisam menjala. Ne kupujem skupu šminku i kreme, a u poslednje vreme dopada mi se “zdrava kozmetika”, bez hemikalija, koju moja Sneška Jandrlić iz nekadašnje grupe Suncokret pravi od biljaka. Gledam da se i tu okrećem prirodnim preparatima jer, ako već unosimo zdravu hranu, onda moramo i na kožu i kosu da stavljamo nešto zdravo, da ne stvaramo kontraefekat.
Biljana Krstić nije od onih žena koje ne mogu da podnesu nestanak mladosti.
- Nisam za izgled onog tipa “imam 60 godina, daj da izgledam kao da mi je 40”, jer je to nenormalno, ali svakako jesam za to da se žena neguje i da nosi svoje godine. Ne treba da se takmičimo sa devojkama od 25 i 30 godina, što je danas masovni slučaj, pa se žene operišu i ne možete da ih prepoznate. Naravno, to je njihov stav i njihov život, ali ja nisam pristalica toga. Treba pustiti da život šara svoje priče po nama, a da mi to lepo i ponosno nosimo. Koliko puta vidite na ulici neku divnu, doteranu damu koja ima puno bora - baš u tome je lepota, da se sve to nosi onako kako treba. Ne valja baš toliko da idemo protiv prirode.
U glavi mi je uvek komentar mog doktora: “E, Biljo, sad ti je odozgo poslat telegram da se malo pribereš i povedeš računa.” To me je trglo.“
Piše: Ljilja Jorgovanović
Foto: Vladimir Šporčić