Svetske berze su danas zabeležile gubitke, a američki indeks Dau Džons je izgubio čak 4,6 odsto vrednosti.
Pad indeksa na Volstritu je započeo u petak, usled zabrinutosti investitora da bi veća inflacija i kamate mogle usporiti ekonomski rast.
Pored Dau Džounsa i indeks S&P 500 je zabeležio veliki pad od 4,1 odsto.
Industrijski indeks Dau Džouns je pao više od 1.100 poena, što je najveći pad za šest i po godina. Dva dana gubitaka je izbrisalo dobiti s početka ove godine i period rekordnog rasta vrednosti deonica.
Banke su danas prošle najgore jer su u slobodnom padu prinosi na obveznice i kamatne stope. Zdravstvene, tehnološke i industrijske kompanije su sve imale velike gubitke, a akcije energetskih kompanija su potonule s padom cene nafte.
Tržišni analitičari su neko vreme predviđali pad, naglašavajući da su padovi od 10% ili više uobičajeni na tržištu. Ali dve godine pada nije bilo, iako su po mnogim merilima deonice bile skupe.
"To je kao kada dete na dečijem rodjendanu, posle popodneva s tortama i sladoledom, pojede još samo jedan kolačić i to ga natera da počne da povraća", rekao je Dejvid Keli, glavni globalni strateg firme "JP Morgan aset menadžment".
Keli kaže da znaci inflacije i rasta kamata nisu toliko loši kao što su izgledali, ali da su akcije, posle velikih dobitaka na tržištu 2017. i početkom 2018. godine, odavno morale da počnu da opadaju.
Indeks Standard & Purs 500, referentan za većinu profesionalnih investitora,
skliznuo je u ponedeljak za 113,19 poena, ili 4,1 odsto, na 2,648.94. To je najveći gubitak od avgusta 2011. godine, kada su investitori bili uplašeni zbog državnih dugova Evrope, a Sjedinjene Države se približile prekoračenju plafona duga.
Kompozitni indeks Nasdak pao je za 273,42 poena, ili 3,8 odsto, na 6,967.53. Indeks akcija manjih preduzeća Rasel 2000 potonuo je za 56,18 poena, ili 3,6 odsto, za 1.491,09.
Pad je počeo u petak, jer su se investitori zabrinuli da bi nagoveštaji rasta inflacija i kamatnih stopa, zajedno s rekordnim rastom na tržištu, mogli da ekonomiju SAD izbace iz šina. Energetske kompanije, banke i industrijske firme imale su od petka najteže gubitke.
Povećana inflacija može da podstakne Federalne rezerve da brže podižu kamatne stope, što bi moglo usporiti privredni rast tako što bi pozajmljivanje novca poskupelo i za gradjane i za preduzeća. I prinosi obveznica godinama nisu bili toliko visoki kao do sada. To ih čini privlačnijim za investitore od ulaganja u akcije.
Berza je bila neobično mirna više od godinu dana. Kombinacija ekonomskog rasta u SAD i drugim većim ekonomijama, niskih kamatnih stopa i podrške centralnih banaka podrazumevala je da bi akcije mogle stalno rasti bez mnogo poremećaja. Ali stručnjaci su odavno upozoravali da to neće trajati zauvek.
Koliko god ponedeljak bio loš, tržište je videlo i mnogo lošije dane tokom finansijske krize. Pad indeksa Dau Džouns od 777 poena septembra 2008. bio je 7,0 odsto, daleko veći nego u ponedeljak.
Akcije nisu imale pad od 5,0 odsto još od juna 2016. godine, kada je Velika Britanija glasala da napusti Evropsku uniju. Akcije su se tada oporavile za samo nekoliko dana.
Poslednji pad od 10 odsto je bio početkom 2016. godine, kada su cene nafte padale jer su investitori bili zabrinuti zbog pada globalnog privrednog rasta, koji je mogao da znatno smanji tražnju. Februara te godine u SAD je cena nafte opala na 26 dolara za barel. Pad od 10% se na Volstritu smatra "korekcijom" cena.
Dolar je u ponedeljak pao sa 110,28 jena na 109,70. Evro je pao sa 1,2451 dolara na 1,2399 dolara.
Pale su i cene nafte, pa referentna američka nafta WTI košta 63,6 dolara po barelu posle pojeftinjenja od 2,8 odsto, dok britanska nafta Brent iz Severnog mora posle pojeftinjenja od dva odsto košta 67.2 dolara po barelu.
Zlato je pojeftinilo za 80 centi na 1,336.50 dolara za uncu. Srebro je palo za četiri centa na 16,67 dolara za uncu. Bakar je porastao za tri centa, na 3,22 dolara po kilogramu.
U Evropi su najznačaniji indeksi takodje bili u crvenom.
Dok Nemačka čeka rezultat pregovora konzervativaca i socijal-demokrata o vladi, indeks DAX je izgubio 0,8 odsto vrednosti. Francuski CAC 40 i britanski FTSE 100 su pali za 1,5 odsto.
U Aziji je japanski Nikei 225 pao za 2,6 odsto, južnokorejski Kospi 1,3 odsto a honkonški Hang seng za 1,1 odsto.
Jedini dobitak je ostvario Šangajski kompozitni indeks koji je porastao za 0,7 odsto.
(Kurir.rs/Beta)