Matične ili stem ćelije su mlade ćelije koje još nisu "odlučile" koju funkciju u telu će imati i koje tkivo će stvoriti. U tome su lekari i naučnici videli njihov ogromni potencijal za lečenje brojnih bolesti! Vade ih iz pupčane vrpce, koštane srži, krvi, embrionalnog tkiva... Čuvaju se i do 20 godina u posebnim bankama ćelija. Za ne daj bože. Jer, ako se osoba razboli, njene matične ćelije ili ćelije njenog srodnika mogu da je izleče. Nažalost, ako građani Srbije žele da izvade i čuvaju "lek budućnosti", moraju da plate nekoj stranoj firmi koja vadi ćelije, kao i skladištenje u inostranstvu. U Srbiji to još ne funkcioniše!
Prof. dr Miodrag Stojković, genetičar i prvi evropski naučnik koji je klonirao ljudski embrion, kaže za Dr Kurir da je u Srbiji postojalo mnogo razgovora da se izgradi banka za čuvanje matičnih ćelija, ali da je to uvek ostajalo samo na nivou priče.
- Kragujevac i Beograd pominjani su kao gradovi u kojima bi se mogle izgraditi banke. U Kragujevcu se samo čeka potpis iz Ministarstva za nauku i obrazovanje, ali to traje već duže od godinu dana. Projekat tamošnjeg Medicinskog fakulteta prihvatili su domaći i strani recenzenti, odobrena su i sredstva, a Grad je dao lokaciju. Ne znam zašto nekome ne ide u prilog da štedimo novac, dobijemo centar za edukaciju mladih naučnika, kao i da se pomogne pacijentima. Ovako opet dolazimo u situaciju da nam neko drugi naplaćuje ono što je naše - navodi prof. dr Stojković.
Kako on ističe, na godišnjem nivou kod nas se samo iz pupčane vrpce porodilja uzme oko 4.000 uzoraka stem ćelija.
- One završavaju u inostranstvu, jer Srbija još nije u mogućnosti da ih čuva. Tako naši pacijenti plaćaju mnogo veću cenu za tu uslugu, a Srbija iz godine u godinu ostaje bez više miliona evra. Strane firme naplaćuju nam od 1.700 do 2.000 evra samo prikupljanje stem ćelija, a slanje u inostranstvo i čuvanje između 1.350 i 2.000 evra - kaže taj stručnjak i dodaje da su matične ćelije osnovne ćelije ljudskog tela, od kojih nastaju sva tkiva.
- Njihova uloga je neprocenjiva u regenerativnoj medicini. Veliko je bogatstvo kada naučnici imaju u laboratoriji matične ćelije, koje mogu da "nateraju" da budu ono što je potrebno, na primer, ćelije s nervnim karakteristikama, ćelije kože, srca ili jetre, i da ih, shodno tome, koriste za lečenje brojnih bolesti - objasnio je prof. dr Stojković.
U bankama se čuvaju i po 20 godina!
Prof. dr Miodrag Stojković ističe da se matične ćelije zamrzavaju u tečnom azotu. U takvom stanju mogu da ostanu i po 20 godina. Kad se izvade, funkcionišu kao da nikad nisu bile uspavane. Trenutno najveću primenu imaju u lečenju krvnih bolesti i saniranju povreda hrskavice, za ubrzano zarastanje rana i regeneraciju srčanog mišića.
- Sve više su u upotrebi i nervne matične ćelije, a postoje pokušaji lečenja moždanog udara. Veoma je interesantno stvaranje novih krvnih sudova, mokraćne bešike, srčanih zalistaka, dušnika, a sve to u laboratoriji uz pomoć stem ćelija - istakao je doktor Stojković.