Stalno ste pospani! Nekada do te mere da ne možete da se suzdržite, čak ni tokom vožnje. Glava vam pada po nekoliko puta. Onda dođete na posao. Do kraja dana refleksi postaju sporiji, dekoncentrisani ste, a pažnja postaje sve slabija. Taman pomislite da će da vam bude bolje kada se naspavate kod kuće, ali tokom noći osećate neobjašnjiva gušenja, koja vas teraju da ustanete iz kreveta. Usta su vam suva, a osećate i neodređen bol u grlu.
Svi ovi simptomi mogli da budu znak apneje, bolesti koju karakterišu pauze u disanju od čak 20 sekundi ili jako plitko disanje, koje se najčešće javlja tokom spavanja i sna. Ono uzrokuje nedostatak kiseonika, što dovodi do stalnog osećaja pospanosti i malaksalosti.
Pulmolog dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, kaže za Dr Kurir da to oboljenje nikako ne bi trebalo zanemarivati, jer ukoliko traje duže može da dovede do dijabetesa, visokog krvnog pritiska, aritmije pa i do moždanih udara.
- Kada je u pitanju apneja, pacijent kao da na momente zaboravlja da diše. U tim trenucima dolazi do pada nivoa kiseonika u njegovoj krvi, a u težim slučajevima javlja se i porast ugljen-dioksida u krvi ili takozvana hiperkapnija. Zbog apneje vitalni organi ne dobijaju dovoljno kiseonika, što dovodi do promena na njima - navodi dr Radosavljević.
Prema njenim rečima, od apneje mogu da obole pretežno gojazni muškarci, kao i oni čiji su je rođaci već dobili ovo oboljenje.
- Oni hrču. Pušači su. Obično su stariji od šezdeset godina. Različita istraživanja pokazala su da sedam odsto odraslih muškaraca u svetu boluje od prestanka disanja tokom sna, da pet odsto žena u svetu ima taj problem, ali da nisu pošteđena ni deca. Postoje tri tipa apneje. Prva je opstruktivna, a ona je najčešća. U njenoj osnovi je neka prepreka u disanju, koja se pogoršava tokom spavanja. Drugi tip je takozvana centralna apneja, koja je ređa i nastaje zbog promena u centralnom nervnom sistemu. Ona može da bude posledica prethodnih vaskularnih oboljenja. Treći oblik je mešana apneja, koja je kombinacija prethodna dva tipa - objasnila je ona.
Lečenje!
Lečenje zavisi od tipa bolesti. Podrazumeva gubitak viška kilograma, prestanak pušenja, uzimanja alkohola, pilula za spavanje, sedativa, izbegavanje kofeina i teških obroka pred spavanje, kao i redovniji san.
- Tokom spavanja bolje je ležati na boku. Uzglavlje bi trebalo da bude podignuto. Teški oblici leče se takozvanim kontinuiranim vazdušnim pritiskom (CPAP), što podrazumeva primenu aparata koji pacijentu isporučuje sobni vazduh pod povećanim pritiskom - istakla je pulmolog Tatjana Radosavljević.