Džordž Perot je bio čovek sa mnogo imena, ali jedino koje mu je ostalo do kraja života bilo je Džordž Odmetnik.
Iako je njegov život bio zanimljiv, ipak nije bio ni upola interesantan kao njegova smrt. Naime, čovek sa mnogo imena - Džordž Vorden, Džordž Manus, Veliki kljun Džordž, Džordž velikog nosa - sada provodi večnost u mnogo delova - kao saksija, pepeljara, naučni eksperiment i par cipela.
Džordž je poznat po mnogo kriminalnih radnji s kraja 19. veka, poput pljački i krađa, ali svoju kaznu vešanjem, zaslužio je zbog dva ubistva. Nakon pljačke voza 1878. godine Perot i njegova banda su bili u bekstvu i sakrivali se od policije. Na tragu su im bili zamenik šerifa Robert Vidovfild i detektiv Henri Vinsent. Ubrzo su ih i pronašli, ali ih je banda ubila i njihova tela zakopala.
Perot je narednih godina živeo na slobodi, sve dok nije počeo previše u javnosti da se hvali o ovim ubistvima, što ga je na kraju odvelo u zatvor.
Uskoro ga je pravda i sustigla, kada je bio obešen za telefonski stub od strane rulje osvetnika, nakon pokušaja bekstva sa egzekucije. Ali zahvaljući doktoru Džonu Ozbornu, koji se zadesio u rulji, Perotova priča nastavila je da živi i nakon njegove smrti. Kada niko nije došao da traži telo Perota da ga sahrani, dr Ozborn je odlučio da razdeli njegove delove. Tako je Perotov mozak poslao svom prijatelju za medicinska istraživanja kriminalnih umova.
Deo lobanje dao je svojoj asistentkinji Lilian Hit. Ona je kasnije postala prva lekarka u Vajomingu, a navodno je lobanju koristila kao pepeljaru, saksiju i za zaglavljivanje vrata. Nakon toga, Ozbornovi suveniri napravljenih od Perotovih ostataka postali su sve grozniji. Od kože je napravio posmrtnu masku, ali i par cipela.
"Dao sam obućaru instrukcije da ostavi bradavice na koži kako bi moglo da se dokaže da su cipele napravljene od ljudske kože. Ali on nije sledio moje instrukcije", prisetio se Ozborn, koji je te cipele nosio na svojoj inauguraciji za guvernera Vajominga 1893. godine.
Danas se Pertovi ostaci - cipele, pepeljara, posmrtna maska mogu naći u Gradskom muzeju u Vajomingu.
Kurir.rs/Alo, Foto: Profimedia