Predstavnici više nevladinih organizacija razgovarali su sa evropskim komesarom za proširenje Johnesom Hanom o novoj strategiji EU za Zapadni Balkan, ali su mu ukazali i na probleme u predloženim ustavnim promenama, ostvarivanju vladavine prava, medijskim slobodama, izbornom procesu. Sastanak sa Hanom održan je u sredu, a njemu su prisustvovali predstavnici Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), Beogradskog centra za ljudska prava, Transparentnosti Srbija, Crte, Građanskih incijativa.
Ana Janković Jovanović iz Jukoma rekla je da su na sastanku istaknute pozitivne stvari iz predložene strategije za Zapadni Balkan, ali i njeni nedostaci.
"Nakon što smo mi izneli naša mišljenja, usledili su komentari predstavnika delegacije EU koji su istakli da će ubuduće gledati realne pomake u ostvarivanju strategije za Zapadni Balkan, a ne puko štikliranje ispunjenosti nekih aktivnosti", kazala je ona.
Ona je navela da je na sastanku govorila o problemima u ostvarivanju slobode medija i nedavnim napadima na novinare i branitelje ljudskih prava.
"Govorila sam o urušavanju nezavisnih institucija, ali i o položaju civilnog društva u Srbiji, pre svega nedostatku dijaloga sa predstavnicima civilnog društva", rekla je Ana Janković Jovanović.
O promenama Ustava na sastanku je govorio i programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić koji je istakao da aktuelni nacrt ne ostvaruje proklamovani cilj - smanjenje uticaja politike na izbor sudija i tužilaca.
Ukazao je i da Ministarstvo pravde nije obrazložilo zbog čega smatra da su upravo rešenja navedena u nacrtu najbolja, već se samo poziva na vezu tih predloga sa ranijim mišljenjima Venecijanske komisije.
"Izmene Ustava jesu neophodne, ali postoji prostor da se smanji uticaj politike na pravosuđe i pre nego što do njih dođe. Između ostalog, umesto da se čeka ustavna reforma kako ministarka pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe ne bi više bili članovi pravosudnih saveta i tako učestovali u izboru sudija i tužilaca, ti političari su mogli jednostavno da prestanu da učestvuju u radu pravosudnih tela. To je samo jedan od primera da su postojale mogućnosti ali ne i volja da se reše uočeni problemi", kazao je Nenadić.
On je Hanu i predstavnicima EU delegacije, govorio o dosadašnjoj primeni i efektima akcionog plana za poglavlje 23, gde su pregovori otvoreni pre godinu i po dana, istakavši da nije došlo do suštinskog napretka u borbi protiv korupcije i ostvaravanju vladavine prava.
O tim činjenicama i zaključcima, kako je naglasio, Transparentnost Srbija već upoznala domaću javnost i naše državne organe.
"Ovih godinu i po dana jasno pokazuje da nešto mora da se promeni u pristupu. Akcioni plan mora da bude izmenjen tako da sadrži aktivnosti koje će dovesti do suštinskih promena. Sa primenom ovog sadašnjeg se kasni, mnogi zakoni nisu usvojeni. Ali čak i da je ostvaren sto odsto, veliko je pitanje da li bi doveo do neophodnih promena, jer nije dovoljno ambiciozan i precizan", rekao je Nenadić.
On je podsetio i da se održavaju izbori u Beogradu, Aranđelovcu i Boru u martu, a da nije urađeno ništa na rešavanju problema koje je Evropska komisija pominjala u svojim izveštajima pozivajući se na preporuke posmatračke misije OEBS/ODIHR.
"Između ostalog, trebalo je poboljšati pravila o finansiranju izborne kampanje i urediti predstavljanje funkcionera koji tokom kampanje navodno vrše svoje redovne dužnosti. Međutim, niti je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti preciziran, niti su postavljene zabrane i ograničenja za 'funkcionersku kampanju', koja je po oceni Transparentnosti postala još izraženiji problem, nakon što je finansiranje stranaka koliko-toliko uređeno", kazao je Nenadić.
Evropski komesar za proširenje ranije danas u Beogradu imao je sastanke i s predstavnicima opozicionih partija.
(Kurir.rs/Beta)
Foto: Beta/Miloš Miškov
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: ČUDO ! Evo koliko je teška najmanja ikad rođena beba u Beogradu