Sede vlasi se ne pojavljuju isključivo kod starijih ljudi, mnogo mladih ima kosu prošaranu sedim vlasima
Dermatolog Malissa Piliang kaže da do 50 godine života polovina ljudi osedi napola, a treba se zabrinuti ako se pojave pre 35.
"Oni prestaju da proizvoe melanin, a posledica toga je siva kosa koja s vremenom pobeli", rekla je ona.
Napominje da taj proces nije povezan s keratinocitima, odgovornima za gustinu kose pa ne treba brinuti da će se kosa prorediti. Seda kosa je uglavnom povezana s genetikom.
Ali, treba da se zabrinete ako počnete da sedite rano. Neka istraživanja otkrila su da to može biti povezano sa srčanim problemima. Prema studiji prezentovanoj na Konferenciji kardiološkog društva u Indiji, muškarci mlađi od 40 godina koji prerano počnu da dobijaju sede vlasi, imaju pet puta veće šanse za razvoj koronarne bolesti, što znači da su i šanse za srčani udar veće.
Koronarnu ili ishemijsku bolest srca karakterišu naslage i suženja unutar srčanih (koronarnih) arterija. To može rezultirati smanjenjem ili prekidom prokrvljenosti nekih delova srčanog mišića. Naslage ili plak obično nastaju usled dugotrajnog oštećenja arterija - zbog visokog holesterola, šećerne bolesti ili pušenja, a mogu biti prouzrokovanii mehaničkim činiocima - arterijskom hipertenzijom.
Suženi krvni sudovi ne mogu da opskrbe srce dovoljnom količinom kiseonika, a to mođe prouzrokovati slabljenje funkcija srca, zatajenje, anginu pektoris, pa i infarkt. Ako plak pukne, na tom mestu nastaje ugrušak koji može prekinuti dotok krvi zbog čega počinje odumirati deo srčanog mišića. Tada nastaje srčani udar.
I oksidativni stres doprinosi ranoj pojavi sedih. To je biološki proces koji može oštetiti ćelije i tkivo, a jedno istraživanje je pokazalo da je i krivac za starenje melanocita.
Stručnjaci napominju da se ne može sa sigurnošću tvrditi da će ljudi koji ranije osede imati problema sa srcem, ali ako se to dogodi pre 35. godine, da svakako posete lekara i provere svoje zdravlje.
Ponekad pojavu sede kose izaziva neuravnotežana ishrana. Naučnici su otkrili da nedostatak vitamina D3 rezultira gubitkom supstance koja daje boju koži i kosi. Isto važi i za vitamin B12.
Vitaminom D3 bogato je meso, jaja i iznutrice. Prirodno se u telu stvara i kada smo izloženi sunčevim zracima. Vitamin B12 pronaći ćete u u hrani životinjskog porekla - u ribi, školjkama, mlečnim proizvodima, jajima, iznutricama, teletini, svinjetini.
Kurir.rs/Mother Nature Network/Foto Profimedia